Vladimir Lenjin: borba za hleb

Broba za hleb je borba za socijalizam – proglasio je u svoje vreme vožd Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin. 1917. godine Lenjin se izlanuo: Na hleb, ja, čovek koji nije bio bedan, nisam mislio. Hleb je nekako bio za mene sam po sebi, nešto poput nusprodukta literarnog rada.

Pre revolucije Lenjin je hlebu nalazio posebnu primenu. Široko su poznate priče o tome kako je Lenjin, sedeći u carskoj tamnici, pisao revolucionarne tekstove mlekom. Koristeći ga kao nevidljivo mastilo. A mastionicu je pravio od hleba. Kada se pojavljivao stražar, revolucionar je brzo jeo mastionicu. Jednog dana morao je da proguta šest takvih mastionica od hleba.

Prešavši u Sankt-Peterburg 1893. godine, Vladimir Uljjanov prvi put je bio lišen porodičnog komfora, morao je da se hrani u menzama. Ne čudi što je zaradio gastritis. Od te bolesti morao je da se leči u švajcarskoj banji.

1895. godine Lenjin je bio uhapšen. Ali, kako svedoče bliski poznanici, za godinu provedenu u zatvoru njegov želudac je bio u boljem stanju nego prethodne godine na slobodi. Majka mu je pirpremala i donosila tri puta nedeljno jelo, rukovodeći se dijetom koju je prepisao poznati švajcarski stručnjak. Osim toga, Lenjin je u zatvoru imao plaćeni ručak i mleko.

U emigraciji, prelazeći iz mesta u mesto, Lenjin i njegova žena Nadežda Krupska obično su iznajljivali stan u jeftinim pansionima. Pri tome Lenjin je uvek insistirao da za vreme ručaka i večere u pansionu treba sve pojesti. Motivacija je bila sledeća: domaćini će odlučiti da daju previše i smanjiće porcije.

Kada je Lenjin došao u aprilu 1917. u Rusiju koja je zbacila cara i odseo kod sestre Ane, njegovi rođaci su isticali ka kakvim se apetitom on obrušavao na hranu koju u inostranstvu nije imao: piletinu, teletinu u slično.

U vreme Građanskog rata Lenjin, postavši predsednik Sovjetske vlade, hranio se još oskudnije nego u periodu emigracije. Crni hleb, usoljena haringa, kaša – to je bio njegov uobičajeni obrok. Stidio se da jede namirnice koje su mu slali drugovi iz provincije. Kada su mu u njegov neudoban stan donosili pakete, Lenjin se mrštio i žurio da podeli brašno, šećer, puter drugovima bolesnim ili slabim od nedovoljne ishrane. Jednom se naljutio zbog kofe besplatne hrane koju mu je doneo intendant Kremlja.

Maksim Gorki se sećao kako je Lenjin grdio kvalitet ishrane u trpezariji u Kremlju i govorio da je tamo potreban vešt kuvar. Pri tome Lenjin je citirao razmišljanje nekog stručnjaka za higijenu ishrane o ulozi ukusnih začina. Kada ga je pisac pitao kako stiže da razmišlja još o racionalnoj ishrani, Lenjin mu je samim tonom stavio do znanja da je takvo pitanje neumesno.