Anastas Mikojan: otac sovjetskih restorana društvene ishrane

O poznatom sovjetskom državnom posleniku Anastasu Mikojanu govorili su u šali da je on uspevao da se drži na vrhovima političkog Olimpa od Iljjiča do Iljjiča – imajući u vidu Vladimira Iljjiča Lenjina i Leonida Iljjiča Brežnjeva. Vrhunac Mikojanove delatnosti bilo je njegovo imenovanje za predsednika Prezidijuma Vrhovnog Saveta SSSR 1964. godine – praktično na dužnost sovjetskog predsednika. Ipak u svakodnevnoj istoriji Rusije veći značaj imala je delatnost Mikojana kada je rukovodio prehrambenom industrijom SSSR.

30-ih godina Mikojan je pokrenuo stvaranje savremenih mesnih i mlečnih kombinata po američkom uzoru za snabdevanje Moskve i Lenjingrada, a zatim i drugih gradova, kao i izgradnju savremenih fabrika za izdradu konzervi sa mesom, ribom, povrćem, voćem i za proizvodnju koncentrisanog mleka.

Mikojan je pručavao i sistem društvene ishrane u SAD – menze, kafee, restorane brze hrane. Posebnu pažnju sovjetskog narodnog komesara privukla je proizvodnja hamburgera, koji su se prodavali u SAD na ulici u specijalnim kioscima. Za Sovjetski Savez to je bila novina. Mikojan je naručio uzorke mašina koje prave ove hamburgere, kao i ulične grilove. 1937. godine u Moskvi, Lenjingradu, Bakuu, Harkovu i Kijevu počeli su da se proizvode sovjetski hamburgeri. Ulična prodaja vrućih šnicli od mlevengo mesa u zemičci bila je primljena od strane potrošača u SSSR vrlo dobro i trgovina je krenula naglo. Ali rat je omeo da se ovaj poduhvat uvreži u SSSR.

Zahvaljujući američkoj poseti Mikojana u racion sovjetskih ljudi ušao je sok od paradajza (Mikojan je hteo da se u SSSR proizvodi i sok od pomorandže, ali zbog nedostatka sopstvenih pomorandži to nije uspelo). Sanjao sam do proizvodnji takve količine soka od paradajza da on postane pravi narodni proizvod, pisao je u svojim memoarima Mikojan.

Omiljena poslastica u Rusiji – sladoled, takođe se može smatrati čedom Mikojana. Tradicionalno u Rusiji su sladoled pravili ručno. Zadatak se sastojao u tome da se razvije mašinska proizvodnja i da se sladoled učini jeftinim i pristupačnim. Iz SAD su dovezli čitavu tehnologiju industrijske proizvodnje sladoleda. Ubrzo je u Moskvi bila završena izgradnja prve fabrike sladoleda, za koju je oprema kupljena u Americi. I zaista, na opremi kupljenoj u SAD, naša fabrika je od 1938. počela da proizvodi dva puta više sladoleda nego što je bilo planirano.

I, naravno, sa imenom Mikojana vezana je pojava najpoznatijeg i najpopularnijeg kuvara sovjetske epohe – Knjige o ukusnoj i zdravoj hrani. Mikojan je bio koordinator i idejni tvorac ove knjige, koja je doživela mnogo ponovljenih izdanja. Prvo njeno izdanje štampano je 1939. godine.

Kanonskim se smatra izdanje iz 1952. godine. Osim oko dve hiljade recepata, preporuka o zdravoj ishrani, redosledu pripreme i serviranja hrane, u knjigu je uključen opis namirnica, rubrike Meni ručka od tri jela i deserta za razna godišnja doba, Različiti saveti i rubrika Iz starih recepata, sa receptima kuvara s kraja 19. i početka 20. veka. Bez obzira na to što se poseldnjih godina pojavilo mngoo savremenijih kuvara, Knjigu o ukusnoj i zdravoj ishrani u Rusiji vole do danas.