Prosto dati šansu

Vaspitanici dečijih domova ne smeju se ostaviti na pola puta: treba ih podržati posle okončanja internata. Mere potrebne za to razmotrilo je predstavnik za prava deteta pri predsedniku Rusije Pavel Astahov sa norveškim kolegom Polom Kristianom Bergstrjomom.

Deci siročićima se u Rusiji poklanja mnogo pažnje. Finansiranje potiče kako od države, tako i od drutšvenih organizacija. Veliku ulogu igraju privatni prilozi. Mnogi biznismeni izdržavaju dečije domove, ne govoreći javno o svojoj podršci. U ruskim bankama otvoreni su dobrotvorni računi, u gradovima se izvode mnogobrojne akcije, pznati umetnci i sportisti posećuju vaspitanike internata. Sve to se čini kako bi se deca koja rastu bez porodica osećala manje usamljena. Ipak to je samo deo pitanja. Po izlasku iz internata tinejdžer ponovo može da se nađe na ulici. To je ozbiljan problem, govori ruski pravozaštitnik Pavel Astahov.

Podrška deci koja su izašla iz dečijih ustanova, ali ne mogu da se orijentišu u običnom životu, kako je to, recimo, svojstveno deci iz običnih porodica, vrlo je važna sfera. Norvežani nam ovde pomažu, ali imamo i sopstveno iskustvo. Tamo gde se briga vodi, sa vaspitanicima se održava kontakt. I ako on dospe u složenu sitauciju, ako nema posao, stan, on može da se vrati u internat. I tamo postoji mesto za socijalni hotel.

Za Rusiju je takođe važno iskustvo Norveške uoblasti socijalne rehabilitacije maloletnih delikvenata. Ovaj metod pretpostavlja da se nešto pre oslobađanja zatovrenici prebacuju iz zone pod stražom u rehabilitacioni centar, koji se nalazi van teritorije kolonije. Tamo nema uniforme, a umesto vaspitača su pedagozi i psiholozi, koji pripremaju za normalni, drutšveni i slobodni život. Često decu treba jednostavno podržati, kaže Atahov.

Stručnjaci iz Norveške učestvuju u otvaranju takvih rehabilitacionih centara u Severozapadnom regionu Rusije. Pavel Astahov je istakao važnost goga što Norvežani ne nameću svoje iskustvo, već pomažu da se ono adaptira ruskim realijama.