Hor Pjatnickog – povratak izvorima

Ruski narodni hor Pjatnickog obeležiće svoju stogodišnjicu 1. marta koncertnom na sceni moskovskog Kremljovskog dvorca. Moguće da će ovaj jubilej postati preporod slave kolektiva, koji se u sovjetska vremena smatrao stvaralačkim brendom Rusije, slušala ga je publika 47 zemalja.

Pre sto godina poznavalac i sakupljač narodne muzike Mitrofan Pjatnicki začudio je prestoničku aristokratiju time što je priredio u sali Blagorodnog sabora koncert Seljakog ruskog narodnog hora. To su bili pravi seljaci koje je folklorista pozvao iz raznih regiona zemlje. Posle svakog koncerta, a nastupi su posle prvog bučnog uspeha počeli da se održavaju prilično često, oni su se vraćali kući, svojim uobičajenim poslovima. I repertoar, i manir izvođenja, i kostimi – sve to je kod hora bilo autentično, ničim se nije razlikovalo od onog što je moglo da se vidi i čuje u ruskim selima. Profesionalni kolektiv Seljački hor postao je posle revolucije 1917. godine: boljševici su smatrali da je narodna umetnost korisna za zemlju. Ipak prilično brzo, već na preslasku 20-30-ih godina, kada se seljaštvo uništavalo kao klasa nasilnim uvlačenjem u kolektivna poljoprivredna preduzeća, seoski folklor je takođe dospeo u nemilost. Ljudima iz zemlje Sovjeta, smatrali su komunistički ideolozi, nisu potrebne starinske narodne pesme, već su potrebne nove optimističke pesme o sovjetskoj domovini, partiji, o slavnom kolhoskom radu. Hor Pjatnickog, koji je dobio ime po svom tvorcu posle njegove smrti 1927. godine, morao je da promeni repertoar i sve druge umetničke komponente. Sredinom 20. veka on se pretvorio u nekakvu izvoznu varijanturuske umetnosti, u pompenzu vizit-kartu sovjetske kulture.

I danas, u novim uslovima, povodom stogodišnjeg jubileja, hor Pjatnickog se vraća izvorima. Aktualni umetnički rukovodilac kolektiva Aleksandra Permjakova uverava da bake i dede koji još pamet pravu narodnu pesmu čine našu školu.

Vratili smo se onome od čega je počeo Mitrofan Pjatnicki, kaže Permjakova. Naša scenska stilistika preuzeta je od hora iz 1912-14. godine. Udaljili smo se od rogobatnih i neverovatnih kapa: proste ruske marame, prosti ruski sarafani... U repertoaru je mnogo izvornih narodnih pesama.

U hor Pjatnickog došla je mlada generacija, prosečna starost umetnika je 19 godina. Pevači ovde slobodno vladaju igrama, a orkestar, ako treba, pevaće sa horom zajedno.

Posle serije jubilarnih nastupa u Moskvi hor Pjatnickog kreće na velika gostovanja po Rusiji i stranim zemljama.