Lorens od Arabije: nojeva jaja na piroksilinu

Zvao se Tomas Edvard Lorens. Ali čitav svet ga zna kao Lorensa od Arabije. Oficir, naučnik, pisac, neobičan čovek. U vreme Prvog svetskog rata upravo ovaj Britanac odigrao je ogromnu ulogu u organizaciji Arapskog ustanka proitv Omanske imperije.

Kao poznavalac arapskog jezika pridružio se armiji princa Fejsala iz Meke. Lorens obučen u arapsku odeću vršio je dugotrajne prelaske preko pustinje, noćivao u beduinskim šatorima i čak preobučen u čerkeskog regruta turske armije išao u izviđanje.

Terenski život bio je težak i ishrana je tamo bila različita. Ponekad je Lorens pirovao sa arapskim nomacima, ponekada je morao da se zadovolji najskromnijim porcijama.

Arpaski vojnici među kojima se nalazio Lorens, nekada su morali da jedu čak guštere ili pustinjske skočimiše. Raznovrsnost u terenskoj ishrani donosili su lovački trofeji. To su mogli da budu zečevi ili gazele.

Ponekada je morao da gladuje, tim pre kada su oskudne namirnice morale da se dele sa zarobljenicima. Tada su ljudi pokušavali da jedu čak nezrele urme. U logoru emira Fejsale koji je posle raspada Osmanske imperije postao kralj Sirije, zatim Iraka, način života u logoru bio je spartanski jednostavan.

Jutro pukovnika Lorensa je započinjalo šoljom slatke kafe. Kasnije, posle upoznavanja sa jutarnjim saopštenjima u šator su donosili poslužavnik sa doručkom. Najčešće su to bile urme. Ponekada je Fejsali iz meke njegova majka Čerkeskinja slala sanduk svojih čuvenih medenjaka, a ponekada je lični sluga Fejsale mazio Lorensa biskvitima čudnog ukusa i kašom koju je sam kuvao. Posel doručka pili su po redu gorku kafu i sladak čaj.

Za ručak Fejsali i njegovim gostima iznosli su poslužavnik sa jelima. Jela je bilo toliko koliko su okolnosti dozvoljavale. Fejsala je jeo vrlo malo i obično se samo pravio da jede, dotičući prstima ili kašikom pasulj, sočivo, spanać, pirinač ili slatke lepinje, zatim, odlučivši da su se svi najeli, davao je znak rukom i poslužavnik je nestajao. Neki od onih koji su delili sa emirom trpezu žalili su se na brzinu i oskudnost ručka i naređivali su da im se priprema jelo odvojeno, da bi jeli po povratku od Fejsale.

Emirova večera je ličila na ručak, jedino što su ogromnom jelu od pirinča dodavali komade kuvane ovčetine. Ovom trpezom završavao se dan.

Arapi, koji su postali saveznici Antante, u teškoj borbi pobedili su osmanske trupe. Lorens je u redovima britanskih trupa stupio u Damask, njegov saveznik Fejsala ibn Husein zauzelo je Istočnu Siriju. Odatle su ga, poglašenog za sirijskog kralja, posle izvesnog vremna izbacili Francuzi, nekadašnja braća po oružju. A Lorens je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1935. godine.