„Pravi Finci“ pretenduju na učestvovanje u vladi

Parlamentarni izbori u Finskoj, održani 18. aprila, bili su neočekivano predvidivi. Oni su potvrdili zajedničku za Evropu tendenciiju jačanja uticaja stranaka, koje propovedaju populističke i nacionalističke parole. Njihove programske smernice pre svega su orijentisane na rešavanje unutrašnjih problema.

Uspeh partije s karakterističnim nazivom „Pravi Finci“ na čijem čelu je Timo Soini, potvrdio je da je Evropska Unija iživela euforiju ujedinjenja i da se postepeno vraća domaćim i porodičnim vrednostima. Ova partija je po rezultatima izbora, izbila na treće mesto  dobila je 39 mesta u finskom parlamentu. Ako se ima u vidu da je stranka ranije imala 5 mandata, rezultat je zadivljujući. Mnogi stručnjaci ono što se dešava nazivaju revolucijom, ali je to ipak pre rezultat neminovne evolucije birača nadesno, izjavio je u intervjuu za „Glas Rusije“ stručnjak Instituta za Evropu RAN Nikolaj Kavešnikov.

Glavni uzrok je reakcija društva na značajan broj imigranata iz neevropskih zemalja, s neevropskom kulturom i načinom života, koji žive u Evropi, a izuzetno se razlikuju od navika Evropljana. Većina imigranata se čak ni u drugoj generaciji ne integriše u evropsku zajednicu.

Dakle, očigledna je još jedna od pojava krize multikulturalizma. Ovo se izuzetno jako ispoljava u malim zemljama Evrope, ali pate i velike zemlje. Jer, upravo u Francuskoj i Velikoj Britaniji je prvi put bilo reči o krahu multikulturalizma.

U zemlje u kojima nacionalisti od izbora do izbora stiču političke poene takođe se mogu svrstati Austrija, Nemačka, Švedska, Belgija, Holandija, Norveška i Švedska. Sad im se pridružila i Finska. Međutim, pobeda „Pravih Finaca“ ima svoju specifičnost. Njihov elektorat su ljudi koji su se umorili od skandala u velikim strankama, koje su predugo na vlasti. Oni podržavaju smanjenje imigracije u zemlju, kritički se odnose prema brakovima istog pola i simpatišu populističke parole. „Pravi Finci“ su poznati i po svojoj kritici Evropske Unije.

Primetne su i posledice ekonomske krize. Ovo se posebno tiče zone evra. Ima tu i lokomotiva kao što su Nemačka i Francuska. Ima i autsajdera: Irska, Španija, Portugalija i Grčka. Zato je za finskog građanina aktuelno pitanje zbog čega je potrebna evrosolidarnost. Teško da su Finci saglasni da žrtvuju svoj nivo života radi spasavanja hromih ekonomija, ističe glavni naučni saradnik Instituta za izučavanje Slovena RAN Pjotr Iskanderov.

Poznato je da su Finska i Švedska dve držve koje se navode kao primer svojevrsnog demokratskog socijalizma. Socijalna sfera tamo je veoma jaka. A briselska birokratija sad pokušava da preorijentiše budžetske tokove ovih zemalja u zemlje, koje nisu u stanju da same rešavaju svoje probleme. Ova dva momenta su bezuslovno ključna za objašnjavanje uspeha nacionalističkih partija.

A pošto se ovakve odluke u EU primaju na osnovu konsenzusa, rezultati izbora u Finskoj odmah su pružili povod za mračna predskazivanja o budućnosti ujedinjene Evrope. Međutim, stručnjaci nisu u toj meri pesimistični. Ipak je broj evrooptimista na izborima sad mnogo veći nego evropesimista. A što se tiče uspeha patriotskih partija, u tome ima nečeg pozitivnog i za Evropsku Uniju. U svakom slučaju, po mišljenju Pjotra Iskanderova, činovnici u Briselu će u buduće sprovoditi odmereniju politiku, jasniju običnom čoveku.