Minut ćutanja

Pažnja! Pažnja! Govori i prikazuje Moskva! Rade svi centralni kanali televizije, najveće radiostanice Rusije. Gledajte i slušajte Moskvu!

Svetlošću zahvalnog sećanja, svetlošću ljubavi naše, svetlošću tuge naše neka se ozare imena palih. Setimo se tri godine, 10 meseci i 18 dana. 26 miliona 452 hiljade života odneo je Veliki Otadžbinski rat. Setimo se onih koji su se tukli sa neprijateljem na frontu, koji su ratovali u partizanskim odredima, koji su stradali u fašističkim koncentracionim logorima. Setimo se onih koji su bez sna i odmora radili u pozadini. Setimo se onih koji su došli do Berlina i Praga. I koji su danas sa nama. Setimo se sela spaljenih do temelja. Naselja izbrisanih sa lica zemlje. Setimo se stotina gradova srušenih, ali nepokorenih, svake ulice, svake kuće. Vojniče Velikog Otadžbinskog rata, ti si na mrtvoj straži stajao kod Moskve i Staljingrada. Vozio hleb u blokirani Lenjingrad. Goreo u tenku kod Prohorovke. Ginući, spasavao si milione života. Ti, koji si izgubio porodicu i rođake u logorima, doneo slobodu sužnjima Aušvica, Buhenvalda, Dahaua. Ti nisi posezao na tuđe granice. Nisi tražio slavu. Ti si branio Otadžbinu. Branio svoju porodicu. Setimo se svih koji su položili život na oltar Pobede. Nisko im se klanjamo.

Prolaze godine, decenije, smenjuju se generacije, ali zar može da se zaboravi podvig vojnika koji su branili ne samo naš život, već i samo zvanje čoveka koji je hteo da pobedi fašizam. Na Dan Velike Pobede klanjamo se svetlom sećanju na sinove, kćeri, očeve, majke, dedove, muževe, žene, braću, sestre, saborce, rođake, prijatelje koji se nisu vratili iz rata.

Nastupa minut ćutanja.

Večna slava žrtvama Velikog Otadžbinskog rata. Večna slava herojima palim za slobodu i nezavinost naše Domovine.