Naša divlja braća

Kineske vlasti nameravaju da izgrade bolnicu za pande. U Podnebeskoj računaju da na taj način neće samo sačuvati, već će i povećati populaciju ovih životinja.

Jedinstvena bolnica s kapacitetom od 40 pacijenata treba da počne s radom već 2012. godine. Izgradnja jedinog na svetu dijagnostičkog i medicinskog centra, koštaće 30 miliona dolara. Osim lečenja i prevencije bolesti, ona će takođe postati dom za stare pande.

Po rečima kineskih stručnjaka, bolesne pande se često dovode u obične „ljudske“ bolnice. Očigledno da to nije najbolje rešenje. O tome kakva treba da bude prava bolnica za pande ispričao je koordinator progrma za biodiverzitet Svetskog fonda za divlju prirodu (WWF) Vladimir Krever.

Veterinarska klinika je u ovom slučaju više nalik na zoološki vrt, u koji se po potrebi smeštaju krupnije životinje. Ako je divlja životinja bolesna i tako retka kao panda, potrebni su joj posebni uslovi i kvalifikovana veterinarska pomoć. Međutim, više se radi o rehabilitaciji mladunaca, koji su ostali bez mame. Sve životinje su podložne infekcijama. Jednostavno, ako bi u običnoj situaciji, u običnom životu životinja od njih uginula, u slučaju da postoji odgovarajuća nega, ona se može spasiti.

„Bambusov meda“ je poznat u celom svetu. Panda je prikazana na amblemu WWF, ona često postaje junak filmova o životinjama, čak i glavni lik u crtanim filmovima. Simbol letnje Olimpijade u Pekingu bila je upravo panda. Danas ih u bambusovim šumama u Kini ima oko 1600. Nekada je pandi, ili kako ih u Kini nazivaju, „medvedi-mačke“ bilo skoro u celoj zemlji. Danas ih ima samo u nekoliko regiona. Još skoro 300 individua živi u zoološkim vrtovima u svetu: u Japanu, u Meksiku, SAD, Velikoj Britaniji, Latviji i Finskoj...

Bolnice za divlje životinje postoje u mnogim zemljama. U Australiji radi bolnica za koale, u Grčkoj – dom za divlje ptice, koje su nastradale od lovokradica ili bolesti. Najveća bolnica se nalazi u Velikoj Britaniji. U njoj se lečilo preko 150.000 divljih životinja – od jelena, koji su se ranili o različite ograde, foka i morskih ptica, koje su nastradale usled izlivanja nafte, do ježeva, kunića, žaba i drugih životinja.

U Rusiji vlada poseban odnos prema divljim tigrovima, a posebno prema najvećim – amurskim. Akcenat se stavlja na njihovu negu u prirodnoj sredini. Ako se ima u vidu da je tigar veliki grabljivac, kruna evolucije divljih životinja – njegovo lečenje nije samo komplikovano, već je i opasno. U našoj zemlji su u funkciji nacionalni parkovi: Usurijski na Dalekom Istoku, Lazovskiu Primorskoj pokrajini. Na svetu je ostalo nešto preko 500 tigrova, od kojih oko 450 živi u Rusiji. Međutim, njihovo očuvanje nije zadatak samo Rusije. Prošle godine je 13 zemalja prihvatilo strategiju za čuvanje populacije ove retke životinje.