Praznik s ukusom gorčine

Otvoreni neonacizam, pokušaj da se ponovo napiše istorija, eksplozija ekstremističkih raspoloženja. Ovako stručnjaci ocenjuju provokacije ultranacionalista, koje su se u Lavovu desile za vreme proslave Dana Pobede. Posebno je žalosno, što se to dešava u Ukrajini, bivšoj republici SSSR, jednoj od onih koje su najviše nastradale u godinama Drugog svetskog rata.

Ono što se u ponedeljak desilo u Lavovu u Zapadnoj Ukrajini se dešava svakog 9. maja, samo u manjim razmerama. Evo, već nekoliko godina nacionalisti, uključujući i predstavnike ultradesničarskog udruženja „Sloboda“ otvoreno proganjaju ljude za koje je Dan Pobede svet praznik, ljude koji žele da izraze svoje poštovanje prema podvigu veterana. Međutim, ovog puta skandal je odjeknuo izuzetno jako, priča očevidac događaja, novinar Vladimir Sineljnikov.

Ono što se ove godine desilo u Lavovu, potpuno je tradicionalno i karakteristično. Odnosno, pojedinci jednostavno ne dozvoljavaju da se izađe sa znamenjem Pobede, s lentama Svetog Georgija: ljude koji ih nose napadaju, terorišu, tuku. Milicija pritom uvek gleda kroz prste na ispade neobanderovaca, a to se dešava i dešavalo se i za vreme Kučme, i za vreme Juščenka, i kao što vidimo, za vreme Janukoviča. Skandalozno je to što su nacionalisti postali toliko drski da su na zvaničnoj ceremoniji napali ruske diplomate, koje su nosile venac do somenika Sovjetskim vojnicima, koji su pali prilikom oslobođenja Lavova.

O porastu nacionalističkih raspoloženja u toku poslednjih godina govori se i u zemljama Zapadne Evrope. Tako su stranke ultradesničarskog usmerenja pobedile na izborima u Škotskoj, Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Austriji i Danskoj. Jedan od poslednjih primera predstavlj Finska, u kojoj su 20 odsto glasova dobili takozvani „Pravi Finci“. Međutim, kako ističe direktor fonda „Istorijsko sećanje“ Aleksandar Djukov, treba razlikovati porast nacionalističkih raspoloženja u Staroj Evropi i zemljama bivšeg SSSR.

Dakle, u prvom slučaju su ovi procesi povezani s razočarenjem u projekat evropskih integracija i multikulturalizma. Porast neonacističkih raspoloženja na postsovjetskim prostorima se objašnjava nečim drugim – željom određenih političkih snaga da dođu na vlast. Odricanje zajedničkog sećanja i ponovno ocenjivanje istorije jeste jedan od načina da se u društvu izazove raskol i da se ono distancira od Rusije, kaže Aleksandar Djukov.

Pobeda nad nacizmom je vrlo važna u sećanju za sve zemlje postsovjetskog prostora, pre svega za Rusiju, ali i za Ukrajinu, Belorusiju, Kazahstan i baltičke republike. Međutim, elita, koja je došla na vlast u nekim zemljama, pre svega antiruska, pokušava da izgradi svoju politiku na distanciranju od Rusije. Odricanje od nasleđa Velike Pobede je jedan od takvih oblika, jedan od oblika podele društva na različite grupe i jedan od oblika, kojim ove vlasti pokušavaju da istaknu svoj evropski izbor.

Istina, ovaj izbor se ne može nazvati pravim evropskim. U stvari, to je svedočanstvo da mlada generacija počinje da zaboravlja lekcije Drugog svetskog rata, smatra zamenik direktora Instituta za etnologiju i antropologiju RAN Vladimir Zorin.

Nažalost, možemo konstatovati da savremeni naraštaj počinje da zaboravlja i lekcije i istoriju Drugog svetskog rata. I uzroci su ovde, i u nama, u odraslima, jer ne posvećujemo potrebnu pažnju omladini, istoriji i njenom predavanju u školi (...).

Istovremeno je Vladimir Zorin istakao: ne treba o celoj Ukrajini i Ukrajincima suditi na osnovu događaja u Lavovu. U ogromnoj većini ukrajinskih gradova praznik 9. maja je prošao pod parolom „Pobedili smo zajedno“.