Megagrant na srcu

Grant od pet miliona dolara, koji je izdvojila vlada Rusije pomoći će u borbi protiv bolesti srca. Nekadašnji student Moskovskog fizičko-tehničkog fakulteta Konstantin Agladze danas je profesor Kjotskoj univerziteta. On je jedan od 40 pobednika prvog u Rusiji konkursa za dobijanje državne finansijske podrške. Naučnik se vratio u domovinu kako bi u svojoj alma-mater stvorio laboratoriju za veštačko gajenje srčanog tkiva.

Konstantin Agladze je naučnik svetskog imena. Preko 20 godina je radio u Institutu za teoretsku i eksperimentalnu biofiziku RAN, a 2000. godine je otputovao u inostranstvo. U spisku njegovih radnih mesta su vodeći univerzitetski i naučno-istraživački centri SAD i Japana. Pre tri godine on je na Kjotskom univerzitetu osnovao laboratoriju za biofiziku, koja se bavi istraživanjima u oblasti regeneracije srčanih tkiva. Međutim, kako kaže sam naučnik u Kjoto mu je „postalo tesno, želeo je da proširi front rada“.

Konstantina Agladzea je zainteresovao program grantova ruske vlade, koji je započet pre godinu dana. Zbog veličine iznosa koji se izdvajaju, on se sve češće naziva program „megagrantova“. Po uslovima konkursa, čiji je cilj da privuče u Rusiju naučnike svetskog nivoa, pobednik od države dobija preko pet miliona dolara za stvaranje super savremene naučne laboratorije na ruskom fakultetu. To je lepa mogućnost za rad na dobrobit Rusije i rođenog fakulteta, kaže Konstantin Agladze.

A zašto sam želeo da radim upravo s fizičko-tehničkim fakultetom? Zato što je to u principu moja alma-mater. A ljudi koji su me za to zamolili, s kojima sam nekada zajedno studirao, jesu profesori koje veoma poštujem. Kad su mi ponudili cela ova ideja mi se veoma svidela. Zato sam pristao na to. (...)

Laboratorija, koja se danas osniva pri MFTI baviće se takozvanom inženjerijom tkiva srca uz korišćenje nanomaterijala. Po rečima profesora upravo su bolesti srca i krvnih sudova danas glavni uzrok smrtnosti u industrijski razvijenim zemljama. Tkivo koje se stvara u laboratoriji predviđeno je za implantaciju i zamenu oštećenih delova srca. Pritom se tkivo nadograđuje na osnovu kostura od polimerskih nanovlakana. Stručnjaci kažu da ovaj pristup predstavlja pravi napredak. Još jedan aspekat laboratorijskih istraživanja predstavlja preprogramiranje ćelija. Na primer, mogu se uzeti određene ćelije kože pacijenta i „preprogramirati“ u ćelije srca. A zatim se stvara implantant, koji je u potpunosti imunološki kompatibilan organizmu čoveka.

Govoreći o razvoju nauke u Rusiji Konstantin Agladze pre svega ističe ogroman kadrovski potencijal „svetle glave i zlatne ruke“. Međutim, ne može se bez podrške države. Pritom se ne radi samo o finansijama – izdvajanju različitih grantova, već i o odlukama, koje se donose na zakonodavnom i administrativnom nivou. Ovako veliki projekat kao što je inovacioni centar „Skolkovo“ čije stvaranje je u toku, takođe igra značajnu ulogu u propagiranju naučnih dostignuća, ističe profesor.

Državna podrška je potrebna da bi nauka stala na noge u Rusiji, i ona nije potrebna sto odsto, već 150 odsto. Kroz to prolazi veliki broj zemalja. Na primer, takvi centri su bili stvoreni u Nemačkoj i Japanu. I to je opšta tendencija. I zato Rusija sad jednostavno ide onim putem, koji je priznat u celom svetu. Ali ako se sve ulaže samo u univerzitete, dobićemo izvanrednu fundamentalnu nauku. Međutim, od univerziteta se ne može zahtevati direktna primena, odnosno da sve to uđe u industriju. Stičem utisak da između industrije i univerziteta treba da postoji međusloj, koji će verovatno, biti „Skolkovo“.

Govoreći o svojim planovima za budućnost i o tome koje mesto u njima zauzima Rusija, Konstantin Agladze ističe da su oni bezuslovno povezani. „Već sam stigao i radim ovde. Ako sve dobro krene, ova veza će ojačati. Nadam se da će naša laboratorija biti uspešna,“ dodaje naučnik.