Carska riba zahteva carski tretman

Crni kavijar uvek se smatrao nacionalnim simbolom Rusije. za vreme cara Ivana Groznog on je, kao i jesetra, postao obavezni atribut carske trpeze. A od 16. veka, pošto ju je probao Papa Rimski Julij Drugi, kavijar se pojavio i na stolovima evropskih careva. U naše dane situacija se promenila: jesetra je na ivici nestanka. U basenu Kaspijskog mora njena brojnost je u poslednjih 15 godina pala 40 puta, a na Azovskom moru zbog krivolova jesetre uopšte više nema. Nij eslučajno što se u Moskovskom zoološkom vrtu, gde dolaze da vide retke životinje, pojavio novi paviljon Akvarijum riba iz porodice jesetre.

Manje ribe plivaju u malim akvarijuma, a veći primerci u otvorenim pravougaonim bazenima. Ukupno je izloženo 9 vidova ruske jesetre. Među njima je najveća slatkovodna riba na svetu – moruna. Ona je teška tonu i dostiže četiri metra u dužinu. Tu su i retke sahalinske i amurske jesetre, kaluga, kratkonosa kečika, dugonosa kečiga, Huso dauricus – zrakoperka iz porodice amurskih jesetri, kao i čuveni bester – hibrid morune i dugonose kečige, dobijen u SSSR ukršanjem ovih vidova pre više od pola veka, govori ihtiolog Andrej Lapšin.

U perspektivi, naravno, treba pustiti sve vidove koji su postojali na tertitoriji bivšeg SSSR – takve kao što su amurska kratkonosa kečiga, lopatonose jesetre i sakupiti potpunu svetsku kolekciju riba iz porodice jesetri. U datom trenutku psotavlja se zadatak fomriranja kolekcije domaćih vidova, kako bi se one pokazale narodu i radi daljeg uzgoja u cilju očuvanja populacije naših jesetri.

Nekada su jesetre živele u svim morima koja zapljuskuju Zapadnu Evropu, i išle su na mrešćenje u evropske reke. Ipak već početkom 20. veka skoro u potpunosti su ih istrebili. Samo je Rusija izuzetak. Jesetra se ne smatra uzalud našim nacionalnim ponosom, pošto su ih upravo Rusi sačuvali najduže od svih i još u 19. veku prvi u svetu su se bavili njihovih uzgojem. Mada je u to vreme jesetri bilo puno u Kaspijskom i Azovsko-Crnomorskom basenu, u Bajkalu i sibirskim rekama. U 20. veku populacija jesetri u našoj zemlji veoma je postradala zbog izgradnje hidrocentralna na Volgi, Donu i Kubanju. Brane su pregradile korita reka i ribe su lišene svojih iskonskih mesta za mrešćenje. Ali nizvodno od brana izgrađene su fabrike jesetre. One su se bavile veštačkom oplodnjom, inkubacijom jajašca i gajile su ih do stadijuma mladice, koje su puštane u reke.

Prema podacima Međunarodnog saveza za zaštitu prirode, 85% jestetri nalazi se na ivici odumiranja, mnoge su unete u Crvenu knjigu. U Rusiji industrijski ulov retkih riba u potpunosti je zabranjen, love se vrši samo u cilju reprodukcije. Stvaraju se specijalne fabrike za veštački uzgoj. Ne sme se dopustiti da posle 250 miliona godina ova zaista carska riba nestane sa lica Zemlje.