Konkurs „Čajkovskog“ – najviša pripravnost

Nedelju dana pre početka XIV Međunarodnog konkursa „Čajkovski“, koji će biti održan u Moskvi i Peterburgu (14. juna – 2. jula) u prestonici je nakon kapitalne restauracije otvorena poznata Velika sala konzervatorijuma.

Nikad pre se priprema za konkurs „Čajkovskog“ nije odvijala na fonu tako napetih intriga: hoće li restauratori stići ili neće stići da dovedu u red salu s kojom su povezani najuzbudljiviji događaji u istoriji ovog međunarodnog takmičenja, a da ne govorimo o tome da je s ovom salom povezano mnogo toga u istoriji ruske kulture. I sala je otvorena, a čak ju je i osveštao visoki predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve (10. juna) – mitropolit Volokolamski Ilarion.

Govori ministar kulture RF Aleksandr Avdejev

Mislim da je ovaj događaj istorijski za svu rusku kulturu i uopšte za sav ruski život. Sala nije radila 150 godina. Svi je povezuju s ruskom muzikom, s ruskom kulturom. Međutim, sala je počela da se ruši. I evo, nastupio je novi život ove sale. Posle restauracije njeni pokazatelji akustike su bolji nego ranije, mada mislim da glavnu ocenu treba da daju muzičari.

Uostalom, već sad se sa sigurnošću na osnovu objektivnih podataka može reći da je jedinstvena akustika sačuvana, smatra rektor Moskovskog konzervatorijuma profesor Aleksandar Sokolov.

Naravno, akustika je predstavljala naš glavni zadatak. Zato što ova sala nije samo spomenik arhitekture, već i potpuno jedinstven akustički spomenik. Zbog toga smo pre nego što smo počeli bilo šta da radimo vrlo detaljno ispitali akustiku, napravili smo kompjuterski model sale i njen fizički model – vrlo pametnu kopiju. I kad su radovi bili završeni već smo ne na osnovu subjektivnih utisaka, već na osnovu objektivnih informacija mogli da uporedimo ono što je bilo s onim što smo dobili. Zaključak je nedvosmisleno: akustika je potala još bolja, - tvrdi profesor Sokolov i nastavlja: Skinuli smo slojeve stare boje na zidovima i vratili njihove prvobitne tonove – boje epohe moderna s početka 20. veka. Prostor hrama umetnosti je zamišljen u gami polutonova. Osim toga, oslobodili smo salu od balasta koji je nastao u 20. veku. Jer, niko nije pretpostavio ni da će se pojaviti televizija, ni buduće osvetljenje scene, ni ventilacija i klimatizacija. Sva ova inženjerija se nakupila u podrumima i počela je svojim vibracijama da remeti prvobitni oblik akustike. I sad su na prilazu sali, na dubini od 8 metara napravljeni objekti u koje je premeštena sva ova inženjerija. Takođe je stvoren čitav niz uslova, koji omogućuju muzičarima i orkestrima na gostovanju da se osećaju komforno.

Može se dodati da je u toku restauracije pojačan temelj zgrade, da su restaurirane fasade, krov, enterijeri. Sad slušaoce, koji se penju glavnim stepeništem u foaje ponovo dočekuje vitraž s likom svete Cecilije, pokroviteljke muzičara, koji je razbijen u vreme Drugog svetskog rata.

Neverovatno je da smo tako tanan i temeljan rad na restauraciji dragocenog objekta uspeli da obavimo za svga godinu dana. Prvi su obnovljenu Veliku salu Moskovskog konzervatorijuma isprobali studenti koji ove godine završavaju školovanje.