To nije bio rat, već masovni genocid

Tragični datum – 70 godina od početka neprovocirane agresije hitlerove Nemačke protiv Sovjetskog Saveza – pada na 22.jun. To nije bio običan rat, već nacistički napad sa ciljem rasnog istrebljenja celih naroda. Pre svega slovenskih, koje je Hitler proglasio za ljude niže vrednosti. Ali do današnjeg dana se mogu naći lica koja ovaj politički kanibalizam nazivaju „preventivom“, „samoodbranom“ od potencijalnog napada SSSR.

Insinuacije na tu temu potiču od razbijenih generala vermahta. Čak i savremenicima nije mrsko da se time pozabave. Takav je slučaj sa listom „Cuerst“ (Zuerst) i njegovim člankom „Legenda o napadu. Kako su 1941.godine zaustavili Staljina“. Upitajmo se pre svega da li je Crvena Armija bila u stanju da vodi osvajački rat? Pozovimo se na mišljenja vojnih atašea Francuske, Velike Britanije i SAD, izrečena u godinam pre rata. Citiramo:

„RKKA se ne može smatrati za armiju sposobnu za ofanzivni rat“ (1938.godina)

„U poređenju sa motorizovanim savremenim armijama u današnje vreme sposobnost Crvene Armije je na niskom nivou. Crvena Armija ne može da se suprotstavi mobilnoj armiji sa savremenom opremom i oružjem“ (1941. godina)

Drugačije i nije moglo biti. Zaostala Rusija, uništena u građanskom ratu, u kojoj je za 20 godina do napada Hitlera 80 odsto stanovništva bilo nepismeno, nije bila u stanju da napravi skok u tehnološku budućnost, nastavlja kandidat istorijskih nauka Sergej Guk.

Navešću delove iz članka jednog od najpoznatijih istoričara germanista Valentina Falina. „Trebalo je uništiti sto miliona sovjeta. Ostale pretvoriti u robove. Smrtnost među engleskim i američkim vojnim zarobljenicima nije bila veća od 15-20 odsto, dok je ubijeno dve trećine sovjetskih zarobljenika“. Vešali su, straljali, gušili u gasnim komorama, spaljivali cela naselja. Pljačkalo se na veliko. Namirnice su oduzimane sa računicom da će biti masovna glad. Uništavane su medicinske ustanove. Pokradene su sve značajne kulturne i istorijske vrednosti. Citiramo: „Svojom naglašenom rasističkom filozofijom napad na SSSR je otvarao novo poglavlje Drugog svetskog rata. Na Istočnom frontu se rešavala sudbina civilizacija. Tražio se odgovor na pitanje: hoće li razvoj čovečanstva nastaviti napred ili su sve perspektive za to zavijene u crno?“

Komandant Aušvica Rudolf Hes je ovako govorio na Nirnberškom procesu:

„Bio sam komandant Aušvica do 1. decembra 1943. godine. Po mojim procenama u gasnim komorama je uništeno i spaljeno najmanje 2,5 miliona žrtava. Najmanje još pola miliona je umrlo od gladi i bolesti. To je oko 70 ili 80 odsto svih zatvorenika Aušvica. Ostali su izdvajani za robovski rad u industriji... Krajem 1944.godine u privatnoj vojnoj industriji i najvažnijim vojnim preduzećima je radilo oko 400 hiljada logoraša. Po mojoj oceni, u veoma teškim uslovima rada, na primer u kamenolomima, svakog meseca je umirala ili gubila radnu sposobnost petina robijaša“.

Šef službe bezbednosti Oto Ohlendorf je pod zakletvom rekao: „Himler je objavio da je najvažniji zadatak likvidacija Jevreja, žena, muškaraca, dece i komunističkih funkcionera. Četiri nedelje pre toga su me informisali da se priprema napad na Rusiju“.

Monstruozne činjenice... A „istoričarima“ koji predstavljaju firera kao svetli lik, nekakvog spasioca od komunističke napasti, želeli bismo da kažemo: Eh, što nema jednog Hitlera za vas falsifikatore!