SAD odlaze iz Avganistana?

Predsednik Barak Obama u četvrtak u obraćanju naciji objavio je početak povlačenja trupa iz Avganistana. Već do kraja ove godine zemlju će napustiti 10 hiljada vojnika SAD. A do jeseni naredne godine kući će se vratiti otprilike trećina američkog kontigenta – 33 hiljade vojnika.

Za sada je reč o povlačenju onog pojačanja koje je Barak Obama uputio u Avganistan u decembru 2009. godine. U obraćanju naciji predsednik je rekao da je američkim trupama pošlo za rukom da ispune svoju misiju. Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen podržao je ovu ocenu i pozdravio je rešenje o početku povlačenja odreda.

Ukupno u sastavu kolacijionih snaga u Avganistanu sada je uključeno 135 hiljada vojnika iz 48 zemalja. U većini njih stanovnici se zalažu za prekid avganistanske operacije. Zato se može očekivati zaoštravanje političkih diskusija o smanjenju brojnosti i rokova boravka nacionalnih kontigenata u Avganistanu. Tim pre što su primer dali Amerikanci. Istina, naučni direktor fonda za građanske inicijative Strategije-2020 Boris Mežuev smatra da jeovaj korak Baraka Obame u mnogome iznuđen.

Ovo je politička odluka, zato što tamo ostaje 70 000 američkih vojnika. Najverovatnije odluka je vezana za početak kampanje za izbor predsednika 2012. godine. Ma koliko čudno zvučalo, ona se podudara sa igrom ne toliko oko vojno-patriotskih raspoloženja Amerikanaca, koliko oko njihovog umora od svih vojnih avantura i operacija – u Avganistanu, Iraku, a sada u Libiji. I republikanci, i demokrata Obama, shvataju da je opšti trend raspoloženja američkih birača sada vezan za osećanje da Amerika troši vrlo mnogo snaga na ratove, od kojih je veći deo beskoristan i ne dovodi ni do kakvog jasnog finala.

Predsednik Avganistana Hamid Karzaj podržao je istupanje Baraka Obame. Mešutim avganistanski talibani su nazvali odluku američkog predsednika simboličnom i nedovoljnom. Taliban je potvrdio svoju prethodnu poziciju – hitno i potpuno povlačenje stranih trupa. Pokret je pripretio da će u protivnom oružani otpor samo rasti.

Da dodamo da američke diplomate već nekoliko nedelja vode tajne pregovore sa talibanima o budućnosti Avganistana. Pre toga one su na sve način podvlačle da je za sada previše rano govoriti o progresu. Posle nagle, ali vrlo očekivane reakcije talibana na Obaminu odluku, ovi pregovori, po svemu sudeći, mogu ničim da se ne završe, smatra kopredsednik Asocijacije vojnih politikologa, doktor političkih nauka Sergej Meljkov.

Ako SAD dostignu nekakve konstruktivne dogovore sa talibanima, najverovatnije mogu da se dese neke pozitivne izmene u pogledu bezbednosti u regionu. Ako ne, povlačenje dela američkog kontinenta, po meni, faktički nikako neće uticati na situaciju u regionu.

Amerikanci pregovaraju sa talibanima iza leđa Hamida Karzaja. To je ozbiljno ohladilo odnose Vašingtona i Kabula, koji sumnjiči Amerikance za dvostruku igru. Zato su izjave Obame o podršci i inicijativi avganistanske vlade da se postigne pomirenje sa talibanima pre sračunati na smirivanje Kabula, nego na podvlačenje njegove vodeće uloge u avganistanskom regulisanju.