Geopolitička dimenzija haškog tribunala

Suđenje generalu Ratku Mladiću, obnovljeno 4. jula u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, obećava da postane složeno i dugotrajno. Sam general je već izjavio da odbija da učestvuje u zasedanjima dok mu ne budu obezbeđeni novi advokati. Uz to geopolitički ulog u procesu previše je visok, uveren je komenatator Petar Iskenderov.

Ključna karika optužnice bili su događaji povezani sa zauzimanjem Srebrenice u julu 1995. godine od strane Vojske Republike Srpske pod komandom generala Mladića. Optužnica ih kvalifikuje kao ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili čak genocid, koji se sastojao u "streljanju" osam hiljada bosanskih muslimana.

Ipak istraživanja koja su trajala svih kasnijih godina nisu potvrdila ni ukazani broj žrtava ni samu činjenicu pogibije ljudi streljanjem, već stradanja u bojevim dejstvima. Mnogi od tobože streljanih kasnije su bili pronađeni u drugim zemljama ili su učsetvovali u prvim posleratnim opštim izborima u Bosni i Hercegovini. Prema svedočenju eksperta Međunarodne asocijacije za strateška istraživanja u Vašingtonu, savetnika Senata SAD za pitanja suprotstavljanja terorizmu Josefa Bodanskog, svi nezavisni patološko-anatomski dokazi ukazuju na nekoliko stotina muslimanskih žrtava, pri čemu verovatno manje od 500. Stalno podvlačenje velikog broja muslimanskih žrtava takođe služi kao pokriće za predstojeća ubistva srbskih civilnih lica u tom gradu od strane muslimana.

Reporter lista Njujork tajms Kris Hedžes svega nedelju dana posle zauzimanja Srebrenice saopštio je o sudbini nekoliko hiljada žrtava generala Mladića: od 3000 do 4000 bosanskih muslimana koje su zvaničnici UN smatrali nestalim posle pada Srebrenice, našli su put preko srbskih položaja do teritorija pod kontrolom muslimanskih snaga. Ova svedočenja dokazuju da Zapad koristi očigledno lažnu verziju za opravdavanje sopstvenog mešanja u regionu – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

Svet, nažalost, stupa u novu fazu – fazu formiranja protektorata na Balkanu i u drugim strateški važnim regionima potčinjenih Zapadu. A glavna uloga u međunarodnim odnosima prelazi NATO-u i isključivo faktoru sile. To posmatramo ne samo na Balkanu, već i u Severnoj Africi, na Bliskom Istoku. Uz realizaciju ovakvog scenarija za međunarodno pravo izdvaja se uloga informaciono-političke podrške potreba geopolitike.

Zato ne čude ocene koje je uoči rasprave u Hagu izrekao američki informaciono-obaveštajni centar Stratfor: Srbi optuženi za ratne zločine u stvari nikada nisu bili osnovni razlog kolebanja Evrope povodom članstva Srbije u EU, već pre izgovor za kočenje potencijalnog prijema Beograda. Za Evropu je mnogo važnija stara uvreda Beograda zbog Kosova i njegova neželja da se kreće u članstvu NATO-a. Mnoge zemlje EU, posebno zemlje Centralne Evrope, kao i balkanski susedi Srbije biće zabrinuti ako Rusija dobije „sporedni ulaz“ na Balkan i poželeće da Beograd zvanično izjavi da se njegovi interesi u oblasti bezbednosti sastoje u sticanju NATO članstva, ukazuje Stratfor. U tome se i sastoji smisao suđenja Ratku Mladiću: dati pravno obrazloženje slici rata na Balkanu koja je Zapadu povoljna i držati na kratkom povodcu Srbiju.