Mirnodopski život u kontekstu ekonomskih ratova

Današnja naša sagovornica biće Tatjana Ećimović, rukovodilac srbsko-ruskog preduzeća BelKras u Krasnodaru, specijalizovane za proizvodnju opreme za pekare i pećnica za poslastičarnice. Sa suprugom Momčilom koji je doputovao u ove krajeve još u sovjetsko vreme, okupila je Srbe koji žive na teritoriji Krasnodarskog kraja u Srpsku dijasporu Jugovića. Ova organizacija ima najrazličitije projekte, ponekad čak vrlo originalne. Sada, na primer, oni pripremaju crtani pod nazivom Kosovski zavet. Tatjana Ećimović govori.

To je ideja Svetlane Repović, žene jednog od saradnika naše firme. Znate, u poslednje vreme na našim ekranima počeli su da se pojavljuju crtani koji podižu našu kulturu, pokazuju naše korene. Na primer, Dobrinja Nikitič, Aljoša Popovič. Svetlana je pomislila: A zašto da ne napravimo nešto što podseća na srpsku kulturu, kako bi se naša deca, polusrbi, vaspitavala na epskim crtanim filmovima koji govore o srbskom narodu? Obratili smo se za pomoć čak Kusturici. An je nazvao našu ideju neblagovremenom. Ali ipak mi, kao majke, rešile smo da je vreme došlo. Neko priznaje, neko ne priznaje, ali kosovska bitka je činjenica. I istoriju treba pokazati sa raznih strana. Između ostalog, prvo smo pisali scenario vrlo brzo. Ali zatim kada smo se udubili u istoriju, shvatili smo da je on mnogo dublji. I morali smo da zaustavimo rad dok ne napišemo sadržajniji scenario.

Između ostalog, poslovi u srbskoj dijaspori ne idu tako glatko kako bismo želeli. Između ostalog firma BelKras postala je meta rejdera.

Susedno preduzeće je predložilo da kupi našu zemlju, jer se ona nalazi u samom centru grada. Moj suprug je odbio. Tada su nam rekli da će nam sve jedno oduzeti plac. Momčilo se začudio kako to može biti, jer dokumenta su čista, privaticacija je izvršena 1994. godine. Ali pošto je Srbin, on jednostavno nije znao rusku stvarnsot. Po odlukama sudova oduzeli su nam svu imovinu, čak su pretili našoj deci koju smo odmah poslali u Srbiju. Slučaj je morao da se prevede čak u Vrhovni Sud RF. Činilo bi se, tamo će ukiniti nezakonito rešenje, građanin koi je planirao da kupuje našu zemlju opozvao bi tužbu i mi bismo pobedili. Jer svaki ekonomski spor se završava odlukom Vrhovnog Suda. Ali nije bilo tako. Ova građanska je opet sve preprodala i ponovo predala tužbu regionalom sudu, sada već u ime novog oštećenog. Ali znate, nemamo kada da tugujemo: naše preduzeće mora da radi čak i u takvim uslovima. Sam Momčilo kaže: tamo gde je borba, tamo je život. Tačnije, ko se suprotstavlja, čini svet takvim kakav jeste.

Između ostalog, po rečima Tatjane Ećimović, u Krasnodarskom kraju do danas podržavaju Srbe.

Sećam se da je Momčilo sam za vreme bombardovanja Jugoslavije dovozio srpsku decu u Krasnodar. Posebno želim da istaknem Viktora Zaharčenka, rukovodioca proslavljenog Kubanjskog Kozačkog hora, koji je pokazao čitavom Kubanju filmsku hroniku dešavanja u Jugoslaviji 1999. godine. Prema našoj deci pažljivo se odnose u centru nacionalnih kulutra. Sa nama se u susedstvu nalazi, na primer, adigejska dijaspora. Njen rukovodilac uči našu decu. Tako da bez obzira na ekonomske ratove, kod nas je mirnodopski život.

Pred mikrofonom je bila rukovodilac rusko-srpske firme BelKras u Krasnodaru Tatjana Ećimović.