Prolom banja, lepotica Radana

Pomalo skrivena od glavnih puteva, Prolom banja je za mnoge koji je prvi put posete – pravo otkrovenje. Smeštena je na obroncima Radan planine, na 550 metara nadmorske visine. Od Beograda je udaljena 290 kilometara.
Prolom banju, i najbližu joj varoš Kuršumliju, najviše je proslavila „prolom” voda, niskomineralizovana, visokoalkalna, temperature 26-31,5 stepeni. Nadomak hotela „Radan” nalazi se fabrika za proizvodnju i pakovanje vode.

Krajem tridesetih godina prošlog veka meštanin Radenko Ćurčić je, sa nekoliko bazena pokrivenih slamom i nekoliko manjih objekata za smeštaj tik uz izvor, počeo izgradnju Prolom banje.

Još 1940. godine „Politika” je pisala o ovoj lekovitoj skrivenoj lepotici. I o čudima koja se prepričavaju: čovek ispustio dinar kraj izvora a on se istopio, slepa devojka iz obližnjeg sela umivala se nekoliko dana u izvoru i progledala, starca doneli na rukama a on se posle vratio sam, peške…

– Naša banja je postala poznata po uspešnom lečenju bolesti bubrega i mokraćnih puteva, organa za varenje, bolesti kože, perifernih krvnih sudova, vanzglobnog reumatizma – kaže Zlatko Veljović, direktor banje.

Banjski tretman sprovodi stručni medicinski tim, od dijagnostike do hidroterapije uključujući lekovito blato na razne načine.

Planinsko okruženje, čist vazduh, lekovita voda, staze za rekreaciju, ali i nekoliko starih manastira i crkava sa bogatom istorijom ispuniće gostima vreme i želju za provodom. Bazeni sa lekovitom vodom, teretana, tereni za male sportove, sve je na dohvat ruke.

Gosti mogu da odsednu u hotelu „Radan” gde smeštaj u dvokrevetnoj sobi košta 2.068 dinara po osobi, a bolesnički dan je od 1.880 do 2.380 dinara.

Tu je i nekoliko restorana sa originalnom kuhinjom u kojima se pripremaju specijaliteti kuršumlijskog kraja – hleb iz crepulje, radanski kačamak, jagnjetina ispod sača, pita „rednica”, domaće kiselo mleko i domaća rakija od divlje kruške. U svim ugostiteljskim objektima u Prolom banji sastavni deo ponude je „prolom HBH” pivo, koje se pravi po tehnologiji staroj 170 godina.