Pravoslavni proslavljaju dan krštavanja Rusije

Praznične svečanosti posvećene Danu krštavanja Rusije započele su u sredu u Kijevu. One treba da postanu još jedan impuls u jačanju duhovnog i kulturnog jedinstva naroda tri zemlje – Rusije, Ukrajine i Belorusije. Niz godina tri slovenske republike su proslaljale ovaj dan samo na crkvenom nivou. A počev od 2010. godine, u sve tri zemlje praznik je dobio status državnog. U Kijevu svečanosti su započele službom, koju je služio patrijarh Kiril pred spomenikom svetog kneza Vladimira. Zajedno sa poglaarom RPC služili su poglavari ukrajinske i beloruske Pravoslavne crkve. Krštavanje Rusije je istorijski izbor, koji je predodredio jedinstvenu budućnost naših slovenskih naroda, govori patrijarh Kiril.

Danas ne možemo da ne razmišljamo o onom podvigu koji je nekada izvršio sveti knez Vladimir. Jer pre njega je Rusija prošla veliki put, objedinila razjedinjena slovenska plemena, stvorila snažnu centralizovanu vlast, oružanu snagu koje su se plašili susedi. Ali podvig kneza Vladimira bio je u tome što je on pogled uperio u najvažnije, video je ono što mnogi u svetu danas ne mogu da vide, video one vrednosti bez kojih čovek ne može da živi. Sveti knez, prihvativši krštenje, stekao je duhovni vid, viđenje smisla čovekovog bitisanja.

Već treću godinu za redom poglavar RPC proslavlja Dan Krštavanja Rusije zajedno sa ukrajinskim vernicima. I ako su prethodnih godina julske posete patrijarha Kirila izazivale najrazličitije emocije među ukrajinskim građanima, od radosti onih koji se pridržavaju jedinstva sa Ruskim pravoslavljem, do mržnje ljudi raspoloženih za crkveni raskol i autokefalnost Ukrajinske crkve od Moskovske patrijaršije, ove godine u Kijevu je atmosfera mirna. Nema piketa nezadovoljnih, antimoskovskih parola, žuto-plavih nacionalnih zastava. Nevelika gomila, verovatno nešto više od hiljadu ljudi, na Vladimirskom bregu u očekivanju patrijarha peva pesme o duhovnom jedinstvu i skandira uobičajeno – Kiril: naš patrijarh. Ovde se mogu videti vernici iz raznih oblasti i gradova republike. Tajtana je doputovala sa Krima. Kaže da je odavno sanjala da prisustvuje patrijaršijskoj molitvi u Kijevu.

Došla sam da dočekam patrijarha. Svaki pravoslavni je dužan da tome teži. Jer to je naša vera, i mi moramo da je čuvamo. Danas većina ljudi u Ukrajini želi da vidi trojedinu Rusiju. Mi smo jedinstvena, nedeljiva Rusija, a Kijev je majka ruskih gradova, jer upravo ovde je krštena Sveta Rusija. Ja sama, kada sam doputovala ovde, uverila sam se da je srce Rusije upravo u Kijevu i da kuca prilično glasno.

O duhovnom i istorijskom jedinstvu sa Rusijom i Belorusijom u Kijevu danas zaista govore mnogo. Tema je razmatrana i na Svetom Sinidu koji je uoči svečanosti otvoren u Kijevsko-Pečerskoj lavri. Uoči svečanosti povodom krštavanja patrijarh Kiril se obratio vernicima tri zemlje sa posebnom poslanicom. Kijevska kupelj krštenja zauvek je vezala zajedničkom istorijskom sudbinom bratske narode Rusije, Ukrajine i Belorusije. U duhono-istorijskom, religioznom i kulturnom shvatanju svi mi smo naslednici dnjeprovskog Jordana. Bez obzira na zemne granice koje nas dele, svi mi smo građani jedinstvene duhovne Otadžbine – Svete Rusije, stoji u obraćanju patrijarha. Za sve tri zemlje pravoslavlje je postalo ona moćna snaga koja je uticala na formiranje nacionalnog karaktera, moralnog lika i psihologije naroda istorijske Rusije. Upravo zato, uveren je patrijarh Kiril, danas je tako neophodno što je moguće pre prevladati crkveni raskol i ojačati bratske veze, ojačavši time slovensku pravoslavnu civilizaciju.