Nacrt ustavne reforme u Španiji izazvao akcije protesta stanovništva

Španijom su ponovo protutnjale masovne akcije protesta. Ovog puta ljui su izašli u nedelju na ulice Madrida, Barselone, Bilbaoa i drugih velikih gradova u znak neslaganja sa planovima vlade da sprovede reformu osnovnog zakona.

Povod za aktualne manifestacije bio je predlog predsednika vlade Hose Luisa Rodrigesa Sapatera da se fiksira maksimalno dozvoljeni budžetski deficit na nivou od 0,4% unutrašnjeg bruto proizvoda od 2020. godine.

Organizator protestne akcije, u kojoj je učestvovala uglavnom omladina, bio je takozvani Pokret 15. maja (M15), formiran u društvenim mrežama Interneta početkom godine. On je od sredine maja postao glavni detonator protestnih istupanja po čitavoj Španiji. Evo šta je izjavila za vreme manifestacija u Madridu zvanični predstavnik M15 Rosa Garsija.

Shvatamo da iako ova manifestacija nije tako mnogobrojna, to nije tako važno: najvažnije je to što privlačimo pažnju. Tim pre što se mediji ponašaju vrlo ispravno — oni su svi ovde. Šta je neophodno uraditi — postići javno razmatranje: tačnije da se na radiju, televiziji, internetu ne uzimaju intervjuu samo zvaničnih predstavnika dve stranke koje imaju većinu u parlamentu. Jer upravo ove dve stranke na ovaj ili onaj način prate naredbe gospodina Trišeta iz Centralne Banke, gospođe Merkel i gospodina Sarkozija. A za ove strnke nam predstoji da glasamo 20. novembra. Jednom reči, oduzimaju nam naš građanski suverenitet.

Učesnici nedeljnih manifestacija su zatražili da se pitanje promena ustava iznese na referendum. Pri čemu, kako ističu španski mediji, nade građana u održavanje referenduma nisu neosnovane. Po zakonima Kraljevine, ako desetina poslanika bilo kog od dva doma parlamenta ne odobri ustavnu reformu, plebiscit se ne može izbeći.

Ipak, na današnji dan realije su takve da je inicijativu socijalista Sapatera podržao njegov glavni politički oponent, predsednik Narodne stranke Mariano Rahoj. Opoziciona Narodna stranka i vladajuća Španska Socijalistička Radnička partija zajedo imaju u Kongresu poslanika, donjem domu parlamenta, 321 od 350 mesta, i 226 od 264 mandata u Senatu.

Radi unošenja promena u Ustav potrebne su tri petine ukupnog broja poslanika svakog doma, tako da jedinstvno Narodne stranke i Španske Socijalističke radničke partije može da bude više nego dovoljno. Ovo je stavio do znanja zvanični predstvnik vlade Hose Blanko:

Teškoća vezana za reformisanje teksta Ustava sastoji se u tome šta je zapisano u samom osnovnom zakonu: neophodnost postojanja kvalifikovane većine u parlamentu, kako bi mogle da se unesu izmene u Ustav. A pošto postoji široki konsenzus i postoji ta kvalifikovana većina, nikakvih teškoća više nema.

Donji dom parlamenta — Kongres poslanika — priprema se da razmotri nacrt zakona o reformi Ustava 2. septembra. Za isti dan, kako ističe agencija EFE Pokret 15 maj planirao je novu akciju protesta. Nema sumnje da će ona naići na podršku. Jer u Španiji osim dve najbrojnije stranke postoje i druge.