Recesija se vraća?

Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard pozvala je svetske lidere da jasnije koordinišu svoja dejstva, kako se ne bi dopustio novi talas globalne ekonomske krize. Jedna od mera koju je ponudila Lagard je prinudna rekapitalizacija bankarske sfere.

Po mišljenju direktora MMF, događaji ovog leta su pokazali: međunarodna ekonomija se nalazi u novoj opasnoj fazi. I krhki proces njene obnove posle krize 2008. godine u svakom trenutku može da se destabilizuje. Kako se to ne bi desilo, vodeće zemlje sveta treba da izrade dugoročne programe za rešavanje njihovih dužničkih problema. Između ostalog, da podrže stabilnost bankarskog sektora na račun obnove osnivačkih kapitala banaka koje su se suočile sa ozbiljnim teškoćama.

U suštini Kristin Lagard je još jednom konstatovala da je međunarodna ekonomija ponovo stila do kritične crte. I dva najveća regiona, Evropa i SAD, tome su dosta doprineli.

Smanjenje kreditnog rejtinga SAD posle odluke o podizanju gornje granice državnog duga bukvalno je miniralo svetske berze. A uvećanje suverenog duga u zemljama EU izazvalo je niz izjava evropskih lidera o smanjenju državnih troškova radi borbe protiv budžetskog deficita. Uz svu neophodnost ovih mera, investitori ih tradicionalno vide kao priznanje nepouzdanosti ekonomske situacije i minimiziraju investiije u takve zemlje.

Jedini metod koji sada koriste evropske vlasti jeste monetarizacija dugova najproblematičnijih zemalja EU, smatra finansijski analitičar Aleksej Vjazovski.

Kako ne bi dozvolila njihovo bankrotstvo, Evropska CB štampa novac. Koliko dugo će to trajati i u šta će se pretvoriti, za sada je prilično teško reći.

Stanje u EU zaista podseća na zmiju koja grize svoj rep. Sa jedne strane, odavno su narušeni Mastrihtrski sporazumi koji su položili osnovu EU, o tome da je nedopustivo premašivanje državnog duga iznad 60% unutrašnjeg bruto proizvoda. Danas prosečni evropski pokazatelj premašio je 84%. Sa druge strane, jedini mehanizam finansiranja budžetskih deficita ostaje uvećanje istog tog duga. U celini u razvijenim zemljama od 2008. godine on je skočio za 30%. Upravo takva je cena spasa od nove finansijske jame putem budžetskog stimulisanja i krajnje blage monetarne politike.

Faktički ove antirkizne mere su postale izvor novih kriznih pojava. Rezultat je predvidiv — smanjenje globalnog ekonomskog napretka.

Direktor MMF daje recept kako da se izbegne novi talas krize. On je toliko očegledan, koliko i teško izvoljiv. Lagar predlaže svetskim elitama da grade makroekonomsku politiku uzimajući u obzir podršku rasta unutrašnjeg bruto proizvoda. Pri tome centralne banke treba da pribegavaju netradicionalnim merama stimulisanja ekonomije Ipak najteže je naterati investitore da poveruju da njihova ulaganja u realnu ekonomiju neće krahirati. Za sada u kontekstu dugotrajne trubulencije tržišta oni više vole da ulažu u večnu valutu — zlato.