Narkoopasnost na balkanski način

U Evropi može da se pojavi Balkanski antiteroristički komitet. Njegov glavni zadatak je borba protiv tranzita narkotika preko Kosova. Ideju da se formira takva struktura predložila je Rusija. Prema toj inicijativi sa interesovanjem su se poneli  Srbija, Albanija, Makedonija i Crna Gora.

Kosovska enklava već nekoliko godina glavni je tranzitni narkocentar u Evropi. Eksperti Evropola pojašnjavaju: u pokrajini se susreću dva globalna puta narkotika čiji su krajnji cilj zemlje EU. Jedan put je kokainski, on ide iz Latinske Amerike preko Afrike, drugi je heroinski i on ide iz Avganistana preko Turske. Sa Kosova roga, kao iz raspršivača, u ogromnoj količini širi se po čitavoj EU.

Prema podacima stručnjaka, u pokrajini je oko 15 narkokartela. Oni aktivno koriste albanske dijaspore u Evropi kao svojevrsnu mrežu za distribuciju, danas je u polju njihove delatnosti skoro čitav Stari Svet. Kosovsko-albanske grupacije kontrolišu do 70% prometa u Veliku Britaniju i druge države regiona. Bez obzira na to što EU pruža ozbiljnu finansijsku podšku kosovskoj politici, ona nije u stanju da izađe sa tim problemom na kraj. Rusija predlaže da se pretnji suprotstavi zajedničkim snagama, govori šef Federalne službe RF za kontrolu prometa narkotika Viktor Ivanov.

Forma konsolidacije naših snaga je formiranje Balkanske antinarkotičke petorke, gde bi ušle 4 zemlje Balkanskog poluostrva — Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija, kao i Rusija. Takav kvintet bi mogao da osigura ozbiljnu razmenu opertivnih informacija. Rusija ima dobre izvore informacija preko naših avganistanskih partnera, preko partnera SAD, koji su osetno prisutni u Avganistanu. To bi omogućilo da se izvode ozbiljne policijske operacije.

Isporučilac narkotika globalnih razmera je Avganistan. Proizvodnja dostiže neverovatne razmere: danas se u ovoj centralnoazijskoj zemlji proizvodi dva puta više heroina nego pre 10 godina u čitavom svetu. Otuda narkotici odlaze u dva pravca: u Rusiju takozvanom severnom maršrutom i u Evropu balkanskom. Pri čemu jedan deo ”evropskih” narkotika stiže u Rusiju.

Rusija i Evropa glavne su žrtve i potrošači avganistanskog heroina, kuda, po proračunima UN, svake godine stiže preko 150 tona ovog narkotika. Pri čemu preko kosovskog punkta prolazi oko 50 tona. Visina profita od tranzita iznosi 3 milijardi evra godišnje, a to je dva puta više od budžeta republike.

Svojevrsni štit za Evropu postala je Srbija. A Kosovo, koje su priznale mnoge evropske države, postalo je veliki narkotički problem. Među učesnicima budućeg kvinteta dve zemlje ne priznaju nezavisnost pokrajine: Srbija i Rusija. Ali to ne smeta Beogradu da poseduje dobre izvore informacija. Prilično podataka ima i Albanija, što pruža mogućnost da se dobije prilično potpuna slika o balkanskom prometu narkotika. Po mišljenju Viktora Ivanova, bez zataranja transportnog koridora na Balkanu, ne može se govoriti o stabljenu i likvidaciji avganistanske proizvodnje narkotika, što i ostaje konačni cilj ove borbe.