Šta je ispričao prsten?

Ruski arheolozi su uspeli da pronađu neočekivane stvari. Za vreme građevinskih radova u samom centru Moskve pronađene su jedinstvene umetničke stvari, koje mogu ispričati kako je prestonica živela pre 500 godina.

Bakarni i stakleni bokali, brave, keramičke pločice, panciri, ogrlice, opanci, kožna obuća, pa čak i vunene čarape – preko hiljadu različitih predmeta čini „ulov“ sezone 2011. Ove obične stvari pružaju sliku o svakodnevnom životu Moskovljana, koji su u Prvoprestonoj živeli u periodu 13-17. veka. Dirljive su majušne dečje papuče, a ženske cipele na štiklu, koje su provele u zemlji više od 400 godina zapanjuju time koliko im je stil moderan. Ljudska priroda, uključujući i žensku, ne menja se vekovima, ističe glavni arheolog Moskve Leonid Kondrašev.

To je vrlo zanimljiva tema s arheološke tačke gledišta, zato što je bilo prilično teško napraviti čvrst đon koji se ne bi habao. U nekim zemljama se koristila obuća s drvenim đonom. A do 17. veka ljudi su naučili da prave tvrd kožni đon i pojavile su se štikle. I štikle postaju atribut ne samo ženske, već i muške mode. Čak su se i vojnici – strelci – dičili visokim štiklama.

Najdragoceniji umetnički predmet za naučnike je ženski prsten iz 17. veka. On je otkriven za vreme iskopavanja u jednoj od centralnih ulica, nedaleko od Kremlja. Na prstenu je juvelirski izvezen natpis – Agatija Iljinišna Ribina. Upravo ova okolnost čini pronađeni predmet jedinstvenim, kaže Leonid Kondrašev.

Vrlo retko arheolog ima posla s tragovima konkretnog čoveka. Zato što se vlasnik kad se stvar lomila ili gubila, nije brinuo za to da ostavi bilo kakav trag u istoriji. Kako je tačno primetio jedan istoričar imamo posla s nemom većinom. A ovde se pojavljuje konkretna osoba, konkretna žena koja je izgubila svoj prsten. Nastavićemo s istraživanjima kako bismo na osnovu arhivskih dokumenata što je moguće više razjasnili ko je ona bila, čime se bavila.

Najverovatnije je, kako arheolozi pretpostavljaju, ova Moskovljanka bila trgovkinja, zato što su takozvani vlasnički prstenovi atribut značajnog društvenog statusa njihovih vlasnika.

Dok istoriju zagonetne Agatije Ribine tek treba razjasniti, čini se da su arheolozi tačno odredili uzrast Moskve. Prestonica Rusije je sto godina starija nego što se obično smatra. Naučnici su i ranije iznosili takve pretpostavke. Jer datum osnivanja grada – 1147. godina  - predstavlja prvo pominjanje u letopisu. Međutim, uopšte nije pouzdana činjenica da se grad pojavio upravo te godine.

Prilikom iskopavanja u ulici Iljinka otkriven je 21 nivo kaldrme, - kaže glavni arheolog Moskve. – Na osnovu radiougljeničke analize najniži nivo se datira XI vekom. Odnosno, ne samo da je postojala mala tvrđava, već je bila određena infrastruktura oko nje, odnosno predgrađe, zato što nije imalo smisla praviti kaldrmu bez ikakvog pravca. Istoričarima tek predstoji da uopšte ove podatke i da izraze svoje mišljenje o ranim periodima u razvoju Moskve kao grada.

Svi ovi pronalasci mogu da objasne još jednu fazu složenog viševekovnog puta kojim je Moskva prošla i koji još dugo treba obnavljati, kažu arheolozi.