Veliki Bliski Istok očekuje trka u naoružanju

Irak, Avganistan, Libija ... Sve ove zemlje nisu imale, ili, kao u slučaju Libije,  odustale od svojih  nuklearnih programa. I danas su režimi ovih zemalja pali pod pritiskom Zapada. Pri tome toliko omrznute za SAD i NATO države kao što su Iran, Sirija, Severna Koreja, koje su pod sankcijama, do sada uspešno izbegavaju "libijski scenario“.  I mnogi stručnjaci sada upozoravaju da zemlje Bliskog istoka mogu da počnu trku u naoružanju. Pri čemu mnoge pokušaće da se dočepaju nuklearnih tehnologija. Za svaki slučaj.

Revolucionarni nemiri na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi  su potisnuli u drugi plan ne manje važna za arapski svet dešavanja. Kako je već javljao „Glas Rusije“ krajem jula je  Iran počeo da instalira nove centrifuge za obogaćivanje uranijuma u fabrici "Ford". I oborio je bespilotni avion iznad ove fabrike. Mesec dana ranije  u junu je upravni  odbor MAGATE zatražio da se Sirija ispita u SB UN. Agencija je optužila Damask za sakrivanje  nuklearnog programa. Vašington već otvoreno kaže  Sirija predstavlja pretnju po mir i međunarodnu bezbednost. A šta da rade Teheran i Damask? - pitaju eksperti. Mnoge arapske  zemlje stoje pred dilemom  - ili da se ponižavaju pred  zapadnim zemljama ili da se naoružavaju do zuba, smatra glavni urednik  časopisa „Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov.

Naravno zemlje sa režimima koje mogu da podlegnu uticaju SAD izvode jednoznačne zaključke: ne sme da se odrekne oružja za masovno uništenje, zato što jedino to garantuje da te niko neće dirati. U tom sislu indikativan je primer Severne Koreje. Pjongjang je odavno mogao da postane objekat uticaja za SAD u cilju smene tamošnjeg režima.  Ipak to se ne dešava pošto  takvo mešanje može da bude vrlo skupo plaćeno. Pre svega zbog toga što  NDRK poseduje iako i primitivno ali ipak nuklearno oružje i raketne programe.

Pri tome Zapad sam sateruje u ćošak  zemlje sa nedemokratskim po mišljenju Evrope i SAD  režimima.  Pokušavaju da im nametnu neprihvatljive za ove zemlje modele demokratije, da se mešaju u njihovu unutrašnju politiku, zatvaraju im pristup novim tehnologijama. Ispada da klub nuklearnih država prosto vrši pritisak  na neposlušne protivnike.

Isto negodovanje u arapskom svetu izaziva situacija sa Izraelom. Dobro je poznato da  Izrael poseduje nuklearno oružje. Zvanični Izrael to ne priznaje. A Zapad više voli da ne postavlja pitanja.  Štaviše, Izrael ne dozvoljava međunarodnu kontrolu svojih istraživanja.A s obzirom  na vojne aktivnosti jevrejske države njeni susedi takođe teže da se uključe u trku u naoružanju.

Događaji poslednjih meseci teraju mnoge zemlje u prvom redu arapske da povećavaju svoj vojni potencijal. Moamer Gadafi je sam odustao od  libijskog nuklearnog programa i  sarađivao sa Zapadom ispoljavajući maksimalnu lojalnost. Ali to nije sprečilo njegovo svrgavanje pri čemu su se time pozabavili bivši njegovi prijatelji. I teško da neko od sadašnjih rukovodilaca želi da ponovi njegovu sudbinu.