Ne planiramo da prećutkujemo dejstva NATO-a na Kosovu - Rogozin

Ruska strana razočarana je neželjom NATO-a da razmatra situaciju na Kosovu na zasedanjima Saveta Rusija-NATO, izjavio je u sredu stalni predstavnik  Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin.

Redovno zaedanje Saveta na nivou ambasadora će biti održano u sredu u Briselu. Stalno predstavništvo Rusije u NATO-u je razočarano upornom neželjom partnera da razmatra stanje na Kosovu na sastancima Saveta Rusija-NATO, rekao je Rogozin u intervjuu za RIA Novosti. Po njegovim rečima, bez obzira na to što nam na najrazličitijim nivoima tvrde da je na Kosovu sve normalno, sve dobro, ipak situacija na licu mesta pokazuje direktno suprotno. Krajnje smo zabrinuti razmimoilaženjem između reči i realija, izjavio je stalni predstavnik, rekavši da Rusija razmatra kosovski problem kao ozbiljan destabilišući faktor situacije na Balkanu, koji neposredno utiče na evropsku bezbednost.

Pri tome Rogozin je podsetio da ruska strana ima dogovor sa Zapadom, fiksiran u zajedničkoj izjavi samita Saveta Rusija-NATO u decembru 2010. godine u Lisabonu o tome da je Savet forum za politički dijalog u bilo kojim okolnostima i po svim pitanjima. Zato ne planiramo da prećutkujemo dejstva NATO-a na Kosovu, ukazao je stalni predstavnik.

On je izrazio uverenje da krivica za naglo zaoštravanje i tako krhke sitaucije na severu Kosova leži na vlastima u Prištini: upravo pokušaj vojnog zahvata prelaza Jarinje i Brnjak 25. jula na administrativnoj granici Kosova sa preostalom teritorijom Srbije bio je uzrok talasa nasilja u regionu i označio je početak nove krize. U ime stalnog predstavništva RF u NATO-u Rogozin je izrazio žaljnje što su NATO snage za Kosovo grubo narušile princip statusa neutralnosti, faktički pruživši pomoć operaciji razmeštanja predstavnika albanskih policajaca i carinskih strukutra na administrativnoj granici Kosova i preostale teritorije Srbije.

Ne bismo želeli da dovodimo u sumnju izjavu rukovodstva međunarodnog prisustva u pokrajini o tome da ih Hašim Tači nije uputio u svoje planove zauzimanja prelaza na administrativnoj granici 25. jula, mada upravo uverenost takozvanog premijera Kosova ako ne u direktnu podršku od strane odreda NATO-a i EU, onda u krajnjoj liniji u nekažnjivot, provocirala je Prištinu na realizaciju svog scenarija, istakao je Rogozin. Po njegovim rečima, ruska strana je primorana da razmatra u istom kontekstu eksterno zasedanje Vojnog komiteta NATO-a 8. septembra i posetu generalnog sekretara NATO-a Kosovu 15. septembra, tačnije bukvalno uoči operacije razmeštanja predstavnika albanskih carinika i policijskih struktura. Očigledno da slične akcije Priština vidi kao znak potpune podrške od strane NATO-a i da one inspirišu Tačija na nove provokacije, rekao je Rogozin. On je ocenio kao opasnu situaciju na Kosovu: boravak predstavnika albanskih struktura na administrativnoj granici izaziva oštro neprihvatanje srbskog stanovništva pokrajine. Po svemu sudeći, stanovnici regiona i nadalje se neće miriti sa nastalom situacijom.

Sa svoje strane, Hašim Tači teško da će odustati od svojih planova takozvane reintegracije severa Kosova, a u suštini gušenja poslednjih žarišta srbskog otpora, rekao je stalni predstavnik. U vezi sa tim on ne isključuje mogućnost novih provokacija od strane Prištine i smatra da one mogu da izazovu ozbiljnu eksploziju nasilja u regionu. Stalni predstavnik RF u NATO-u uveren je da sva pitanja koja se tiču stanja na Kosovu treba da se razmatraju isključivo oslanjajući se na norme međunarodnog prava i odluke UN, pre svega na rezoluciju 1244 SB UN, koaj predstavlja osnovu za regulisanje u pokrajini, podvukao je Rogozin. Prema njegovim rečima, ruska strana poklanja veliki značaj dijalogu Beograda i Prištine i računa da snage za Kosovo, a u suštini NATO kontigent, na koji je položena odgovornost za podršku bezbednosti u pokrajini, na najodlučniji način će preseati bilo kakva jednostrana nasilna dejstva albanskih vlasti Kosova i strogo se pridržavati principa statusa neutralnosti, kao i da će osiguravati zaštitu srbskog stanovništva pokrajine.