Okean u opasnosti sa svih strana

„Piratstvo: priprema odgovora“ – pod tom devizom se ove godine obeležava Svetski dan mora. Međunarodni praznik su osnovale OUN 1978. godine kako bi privukle pažnju javnosti za probleme zaštite Svetskog okeana. A to nije samo borba protiv njegovog zagađenja, već i osiguranje bezbednosti morske plovidbe.

U istoriji čovečanstva pomorstvo je odigralo veoma važnu ulogu – ljudi su odlazili brodovima u nepoznate krajeve, otkrivali su nove kontinente, prevozili su teret. Uzgred rečeno, pomorski saobraćaj i danas ima ogroman značaj: na njega otpada preko 65% svetskog prevoza robe, pošto je on skoro duplo jeftiniji od železničkog. Ujedno, savremeni pirati su postali prava glavobolja za mornare, kaže stručnjak za pomorsko pravo Instituta države i prava RAN Vasilije Guculjak.

Pre nekoliko godina problem piratstva se nije tako oštro postavljao. Da, bilo je slučajeva napada na brodove, jer piraterija je uvek pratila pomorstvo, ali je danas dostigla nečuvene dimenzije. Praktično svakog dana se na ovoj ili onoj tački Svetskog okeana se dešavaju napadi na trgovačke brodove. Ako su ranije to bile vode Jugoistočne Azije, danas imamo posla sa somalijskim fenomenom. Ono što se danas dešava kod somalijske obale izaziva čuđenje: nikad se ništa slično nije dešavalo (…).

Razmatranje problema je, po rečima stručnjaka, dostiglo najviši nivo. Jedan od glavnih organa OUN – Savet bezbednosti je doneo nekoliko rezolucija koje se tiču borbe protiv piratstva. Između ostalog, dozvoljena je primena oružja na teritorijalnim vodama Somalije i što je sasvim bez presedana – Savet bezbednosti je „dozvolio upotrebu oružane sile na kopnenoj teritoriji kako bi se u začetku gušila žarišta piratstva“, ističe stručnjak. Međutim, čak i ove radikalne mere zasad ne daju efekat, zato je razmatranje ove teme na Dan mora – u potpunosti opravdano, uveren je Vasiilje Guculjak.

Pirati za pirate, a na Dan mora se ne sme zaboravljati ni čuvanje Svetskog okeana. Njegova površina je više od 2 puta veća od površine čitavog kopna. Ako bi se svi kontinenti pokrili vodom iz njega bio bi stvoren sloj debljine 9 km, kažu stručnjaci. I zato bi tačnije bilo nazvati našu planetu ne planeta Zemlja, već planeta Okean, kaže predsednik dalekoistočne organizacije za zaštitu prirode „Ekološka služba Sahalina“ Dmitrij Lisicin.

Sav život je potekao iz mora i mi dugujemo morima sopstveno postojanje. Naravno, treba smanjiti zagađenje. Treba da ograničimo svoje apetite u pogledu ribolova i da se brižljivo odnosimo prema našim morima.

Po podacima OUN vrste ribe kao što su tuna, bakalar i sabljarka istrebljene su na 90%. Međutim, morskim stanovnicima ne prete samo ribari. U poslednje vreme je zbog povećane eksploatacije ugljovodonika na kopnu naglo porastao rizik zagađenja mora, ističe zamenik direktora Instituta za okeanologiju „P.P.Širšov“, dopisni član RAN Leopold Lobkovski.

To je objektivna realnost i mnoge kompanije osvajaju mora, na primer Kaspijsko more, Crno, ako je reč o našoj zemlji. Sad je na dnevnom redu arktičko kopno – Karsko more, Ohotsko. Praktično sva mora oko Rusije na ovaj ili onaj način poseduju resurse nafte i gasa i u 21. veku počinje njihovo ozbiljno i sistematsko osvajanje. To je povezano s određenim rizicima.

Čovekova privredna delatnost takođe vodi ka povećanju emitovanja SO2 u atmosferu, što je bremenito globalnim otopljenjem. A ono sa svoje strane može dovesti do bitnog podizanja nivoa Svetskog okeana usled topljenja leda na polovima. U tom slučaju nije isključen scenario katastrofe – potapanje značajnih teritorija na kopnu. Da bi se spasili ljudi treba da zaštite okean, jer on osetljivo reaguje na sve promene koje se dešavaju oko njega i na svaku intervenciju u svoj ekološki sistem.