EU: maraton na vrhu

Izgubili ste sposobnost da zapušavate rupe. Umorni smo od vaše kritike i vaših ukaza. Šta da radimo? Razmena ljubaznostima desila se ne na ribnoj pijaci, već na samitu EU. Francuskog predsednika Nikolu Sarkozija su očigledno izdali nervi. Dosadilo mu je da sluša večite primedbe britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji sam jedinstvenu valutu ignoriše, ali drsko deli recepte čanovima zone evra kako da je stabilizuju. Uz to Parizu sada nije do razračunavanja. Osim trvenja sa Nemačkom pojavila se opasnost od sniženja suverenog rejtinga zemlje. A to preti bolnim finansijskim gubicima i za evropski stabilizacioni fond. Temu razmatra komentator Sergej Guk i ekspert, profesor Jakov Mirkin, direktor Instituta finansijskih tržišta i primenjene ekonomije Finansijske Akademije pri vladi RF.

Nisu se uzalud, naravno, rejting agencije uhvatile za Francusku. Državni dug iznosi preko 85% unutrašnjeg bruto proizvoda. A najvažnija je pikirajuća konkurentnost: u tekućoj godini deficit njenog trgovinskog balansa se uvećao za 50%. Smanjena je i kreditna sposobnost niza velikih francuskih banaka. Prognoza tempa rasta ekonomije ukazuje na pad. Uz moguće smanjenje suverenog rejtinga zemlje njen doprinos sabilizacionom fondu će se umanjiti na trećinu i umesto planiranih 440 milijardi evra finansijski pojas za spasavanje bi se istanjio do 300 milijardi. Koliko je realna opasnost? I kakav put rešavanja dužničkog problema je bolji – pokretanje nove štamparije novca za rekapitalizaciju banaka ili koncentracija unutrašnjih rezervi zone evra? Mišljenje direktora Instituta za finansijska tržišta Jakova Mirkina.

Kojim putem da se ide, kako da se reguliše dužnička kriza? Na račun budžeta država zone evra i evropskog fonda finansijske stabilnosti? Ovde je očigledno da su budžetski resursi ograničeni. Sa druge strane, ne sme se zaboraviti da je dužnička kriza u zoni evra kriza upravo evra. Mislim da bi najbolje izbalansirano rešenje bilo da se spoje budžetski resursi država, kao i resursi evropskog fonda finansijske stabilnosti s tim čime se bave centralne banke svi zemalja u periodu krize. Tačnije sa pružanjem likvidnosti, emisije, kraditiranjem banaka sa problematičnim dužničkim aktivima. Drugog puta nema.

Maraton samita EU nastavlja se u sredu. Neko bi u zoni evra želeo da ih učini stalnim radnim organom, ukinuvši nacionalne vlade. Naravno, nije štetno maštati. Ali mnogo važnije je ne osujetiti usvajanje odluka o dužničkoj krizi ovog puta. Najvažnija od njih je jačanje potencijalnog obima pomoći stabilizacionog fonda. Ne na račun dodatnih novčanih dotacija, već na račun verodostojnih garancija. Kako bi u slučaju preteće situacije za Italiju ili Španiju spas usledio odmah. U protivnom investitori će masovno početi da se oslobađaju njihovih dužničkih obveznica. I tada su haos i panika na finansijskim tržiđštima, pomnoženi pretnjom po evro osigurani, smatra glavni ekonomista banke Berenberg Holger Šmiding. I on nije sam.