Novac BRIKS za EU: blago ili trojanski konj?

Sve se okrenulo naglavačke, pesimistički je konstatova američki TV program Si-en-en. Nečuvena stvar: zemlje u razvoju predlažu da finansiraju Zapad radi podrške stabilnosti globalnih tržišta. Zvanični predlog planira da da na samitu dvadesetorice u novembru petorka država u usponu iz grupe BRIKS – Brazil, Rusija, Indija, Kina i JAR. Takva je opšta slika, ali ima i detalja. Postoji reakcija niza članova EU, koji nisu obradovani, već pre zabrinuti perspektivom nove dužničke krize. Temu razamtra komentator Sergej Guk sa ekspertima – Pavlom Medvedevom, članom Nacionalnog bankarskog saveta i poslanikom Državne dume, direktorom Ekonomskog instituta, dopisnim članom RAN Ruslanom Grinbergom.

Prema različitim podacima, rezerve zemalja BRIKS približavaju se sumi od pet biliona dolara.  Mnogi hronični dužnici zone evra ne bi imali ništa protiv da gurnu u njih ruku. Neko, istna, ne bez ograda.

Britanski Fajnenšl Tajms potrudio se da uputi poverljivim evropljanima upozorenja u duhu homerovske Kasandre. Zemlje zone evra, stoji u članku, ako i budu na dobitku od dobijenih kredita u kratkoročnoj perspektivi, kasnije će zbog toga gorko zažaliti. Uvećanje stranog finansiranja suzbija napredak ekonomije, uvećava se nezaposlenost, fiskalni deficit. Stranog novca u Evropi i tako ima dovoljno, problem je u nedovoljnoj pouzdanosti problematičnih zemalja zone evra. Ali obraćanje tuđim izvorima kapitala samo će produbiti problem.

Mišljenje člana Nacionalnog bankarskog saveta Pavla Medvedeva.

Meni se čini da je to neka fantazija. Počeću od toga da će pomoć, ako bude pružena, biti relativno mala. Pomoć unutar Evrope će biti mnogo veća. Nije tačno da je novca dovoljno, čak i previše. Banke nisu dovoljno kapitalizirane. Ova misao mi se čini lažnom iz dva razloga. Kao prvo, to takozvano intervenisanje u svoj udeo ne može da bude veliko. I niko ne obećava veliku intervenciju. Kao drugo novac je potreban. Na primer, da se kupe hartije koje se ne čine previše pouzdanim i podrže samim tim banke i zemlje.

Sličnog stava se pridržava i Ruslan Grinberg, direktor Ekonomskog instituta, dopisni član RAN.

Čudno, ja sam mislio da je to upravo simbol poverenja prema evropskim hartijama od vrednsoti kada zemlje u razvoju koje uspešno grade svoje ekonomije poslednjih godina veruju bankama, vlastima EU. Meni se čini da je to naprotiv apsolutno stabilizacioni faktor. Mislim da ovde nema rizika ni za jedne ni za druge. To je normalna svetska praksa.

U predlozima BRIKS ne vidi se nikavo dvostruko dno. Svetska kriza je pretanja za kineski, brazilski ili indijski izvoz. Rusija se plaši pada cena energenata. I zato je petorka zainteresovana da se ne dopusti globalni ekonomski nazadak.