„Nepoznati Solženjicin“: putnik i fotografski umetnik

„Nepoznati Solženjicin“: na 250 kilometara od Moskve, u gradiću Gus-Hrustaljni otvorena je (26. oktobra) izložba iz porodičnog arhiva velikog pisca 20. veka. Dobitnik Nobelove nagrade pojavljuje se u njenim eksponatima kao čovek kojem nisu strane obične radosti života: putovanja, rad u bašti, šetnja po šumi...

U Gus-Hrustaljnom – gradu koji ulazi u takozvani mali Zlatni presten Rusije, zavičaju ruskog kristala – Solženjicin je proveo svega godinu dana. Tačnije, čak ne ni u samom gradu, već u obližnjem selu. I ovde je sreo junakinju svoje poznate pripovetke „Matrjonino dvorište“ – stariju seljanku u čijoj kući je stanovao. Iza njega je ostalo osam godina koje je kao sužanj proveo u GULAG, progonstvo u Kazahstan, smrt sovjetskog vođe Staljina... – govori autor ideje izložbe Nikolaj Ledovskih, istraživač stvaralaštva Solženjicina, čuvar njegovog foto arhiva.

Kao što je poznato, Solženjicin je proteran u večno progonstvo posle logora, u pustinju, u Južni Kazahstan. I tamo je stvarao ne znajući da li će postojati potražnja za njegovim delima. Odjednom je Staljinova smrt promenila političku situaciju u zemlji: Solženjicinu je ukinuto večno progonstvo i on je sad mogao da se vrati u Centralnu Rusiju. Međutim, veliki gradovi su za njega bili zatvoreni. A bilo mu je potrebno da napiše toliko toga! Toliko zamisli: „Ahripelag GULAG“, „Crveni točak“... I on bira Vladimirsku oblast kako bi se izgubio negde ovde u ovoj unutrašnjosti Rusije, među močvarama i šumama. Ponuđeno mu je mnoštvo sela – on je hteo neko zabačeno. Izbor je pao na naselje Mizinovski u blizini Gus-Hrustaljnog. Doveli su ga kod Matrjone – kod nje je uvek neko iznajmljivao stan... I on se zaljubio u ove krajeve!

...Predavao je matematiku u seoskoj školi, radio je na knjizi, zapisivao je slikoviti govor svoje gazdarice Matrjone, ističući osobenosti njenog svakodnevnog života. Mogao je tu dugo da se zadrži, ali su se piščevi planovi promenili kad mu se vratila žena. Od Natalije Rešetovske, svoje prve žene Solženjicin se razveo u toku boravka u GULAG, da ne bi upropastio njenu karijeru, zatim se veza između njih potpuno prekinula. Posle dugih godina nezgoda i lutanja to je predstavljalo povratak normalnom životu.

Ekspozicija „Nepoznati Solženjicin“ u muzeju grada Gus-Hrustaljni predstavlja više od stotine snimaka u boji iz porodičnog arhiva, koje je sačuvala piščeva prva žena, kaže u intervjuu za „Glas Rusije“ glavni urednik almanaha „Putovanje po Rusiji“ Julija Sikorska.

Kad smo videli slajdove koji su kasnije pretvoreni u fotografije otkrili smo nove strane Aleksandra Solženjicina: putnika i fotografskog umetnika. Celog života je putovao i fotografisao izvanredne pejzaže: Centralna Rusija, Kavkaz, Krim – u principu, svuda gde je bio pratio ga je fotoaparat marke „Zorkij“, koji je kupio još 1956. godine i od kojeg se praktično nikad nije rastajao. Bio je putnik koji razmišlja i nije prosto slikao, već je i posmatrao život kroz objektiv fotoaparata.

Na fotografijama prikazanim na izložbi snimljen je Solženjicin koji širokoj javnosti nije poznat. Evo ga na skijama u šumi pokrivenoj snegom, a evo ga ispod automobila „moskvič“, kupljenog od honorara za pripovetku „Jedan dan Ivana Denisoviča“, objavljene na Zapadu... I mnoštvo fotografija supruge, koje je načinio pisac: na ležaljci, među lejama u bašti, za čajem. Na ovoj izložbi oni su koautori, koji se međusobno fotografišu. „Odnosno, pred nama se nalaze muž i žena, njihov obični život, - komentariše Julija Sikorska. I vidimo Solženjicina-čoveka, a ne uobičajeni, kanonski lik velkog ruskog pisca. I možda će ovo gledaocima otkriti nove strane njegove ličnosti, zato što tu ima vrlo dirljivih, živih fotografija koje prikazuju njegov život i svakodnevicu.