Fabrike zatvaraju dugovi iz prošlog veka

Čačak – Suočeni sa pretećim stečajem, direktori i sindikalci 49 metalskih fabrika, koje su u postupku restrukturisanja, zajednički će protestovati 17. novembra pred Ministarstvom pravde i Vladom Srbije. Oni zahtevaju deblokadu računa svojih preduzeća i jednogodišnju pauzu u isplati starih zarada po sudskim presudama.

Ovo su jednoglasne odluke jučerašnjeg zasedanja Uprave Samostalnog sindikata metalaca Srbije, održanog u Čačku, uz aktivno učešće direktora ugroženih firmi. Na protestu pred vladom, sledećeg četvrtka, sindikat srpskih metalaca zahtevaće odgovornost Ministarstva pravde zbog, kako je rečeno, „zbrke koja je nastala”.

– Problemi su počeli 24. februara ove godine kad je Vrhovni kasacioni sud usvojio pravno shvatanje da se naplata novčanih potraživanja iz radnog odnosa, po izvršnim sudskim presudama, može primenjivati i na preduzeća u restrukturisanju. To do tada nije bio slučaj. Međutim, ministarka pravde Snežana Malović nedavno je uputila dopis Odboru za industriju Narodne skupštine, gde se kaže da, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, sudovi imaju mogućnost da zastanu sa tim postupkom. Pitao sam mnoge pravnike i niko mi nije odgovorio šta u ovom slučaju tačno znači fraza „imaju mogućnost” – rekao je Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije.

– Od ukupno 157 preduzeća koja su trenutno u restrukturiranju, obradom metala bavi se 49 i u njima je uposleno 23.000 radnika. Od tih 49 firmi čak 15 je u finansijskoj blokadi zbog izvršnih sudskih rešenja po tužbama radnika, uglavnom bivših, da im se isplati razlika u zaradama – veli Vujović.

Mnoga od tih potraživanja potiču još iz prošlog veka, a privrednici su izneli sijaset primera za neobično postupanje i spor rad sudova. Fabrika reznog alata iz Čačka, recimo, duguje za razdoblje od 1997. do 2001. godine 40 miliona dinara, ali su u međuvremenu kamate narasle na 160 miliona. Dragan Aleksić iz „RTB Bor” ističe da je jednom uposleniku te firme, isto na osnovu tužbe, „dosuđeno 27 miliona evra za patent primenjen devedesetih godina kad fabrika nije ni radila”. U trećem kolektivu radnik je tužio preduzeće zbog razlike od 247 dinara na ime prevoza, a troškovi postupka dostigli su 58.000 dinara. Dalje, „IM Rakovica” je izvezla 120 traktora u Etiopiju, ali je stotina traktora ili milion evra odmah otišlo na dug po sudskim presudama.

Neki od direktora i sindikalnih rukovodilaca tvrde da je postupanje sudova čak različito, od grada do grada, zavisno ko je na vlasti u lokalnoj skupštini.

– Čini mi se da nas je država pustila niz vodu i da će bez posla ostati 70.000 ljudi, koliko danas ima zaposlenih u svim srpskim preduzećima u restrukturisanju. Naša fabrika je, recimo, od dobavljača na reč uzela robu da bismo napravili proizvod za izvoz, i sad ono što naplatimo treba da bude skinuto sa računa po sudskim presudama radnika. Ta mečka danas igra pred našom kućom ali, za mesec ili dva, zaigraće i pred kućom preduzeća koja trenutno dobijaju subvencije i tako opstaju na površini – kazao je Boško Slavković, generalni direktor Fabrike vagona iz Kraljeva.