Brejvici: osobenosti razmnožavanja

Zapadna Evropa ponovo je zalivena krvlju. Šokantni incident desio se ovog puta u belgijskom gradu Liježu, gde je na trgu ispred Palate pravde 33-godišnji Nordin Amrani prvo gađao sugrađane koji nikako nisu očekivali tako nešto granatama, zatim je pucao na ljude iz automata. Šest poginulih, preko 130 ranjenih. Otprilike u isto vreme na Jugu Evrope u Firenci, 50-godišnji Italijan pucao je iz pištolja na dva imigranta iz Senegala, a dva sata kasnije na drugom gradskom trgu ranio još dvoje tamnoputih.

Oba zločina, po mišljenju analitičara, stoje u istom redu sa klanicom koju je prošlog leta priredio Anders Brejvik u Norveškoj. Sa čim se suočila Evropa – sa tendencijom ili neobičnim psihološkim oboljenjem, uz pomoć psihologa pokušao je da reši Nikita Sorokin.

Ubica iz Liježa je bio psihički zdrav povratnik sa robije, Florentinac je računovođa sa rasističkim pogledima, ali sa sasvim uravnoteženim karakterom. Brejvik koji je svima poznat proglašen je za psihopatu kada je već bio uhapšen. Ali pre toga on je važio za mirnog, uglednog maminog sina. Sva trojica su stanovnici sasvim bogatih evropskih gradova. I sada eksperti, kriminolozi i psiholozi razmišljaju u koju kategoriju da uvrste postupke i dejstva tih ljudi – u terorizam, psihopatiju ili novi oblik individualnog antagonizma. Po mišljenju magistra psiholoških nauka Sergeja Jenikolopova, nabrojani krvavi incidenti nalaze se u istoj ravni.

Zašto kažem da su oni paralelni i povezani? Zato što je psiholozima poznato da saoptenja o teroristima u medijima doprinose formiranju atmosfere straha i terora sa jedne strane, sa druge strane opšteg nivo agresije. Zato što je jedan od poslednjih terorističkih akata takozvana identifikacija sa neprijateljem. Ljudi počinju da osećaju da nasilna ili agresivna dejstva koja vrše podižu samopouzdanje, i na taj način oni prevladavaju svoje strahove i uznemirenosti. Drugi razlog je opšta atmosfera nesigurnosti. Razgovori o mogućim finansijskim problemima koji se pojavljuju pred svim evropskim zemljama doprinose takvom pomaku ka nasilnim dejstvima, kao formi prevladavanja straha. Takođe kao i ka samoubistvu.

Osim toga, nastavlja naučnik, u svim zemljama postoji problem neefinasnog rada službi psihičkog zdravlja. U Evropi ogroman broj ljudi sa psihičkim problemima ostaje van vidokruga zdravstvenih ustanova. To je vrlo složeno pitanje – kako uz potpuno poštovanje demokratskih nrmi otkriti preterano agresivne psihički obolele ljude i preduzeti neke preventivne mere. I najverovatnije vidimo  ne pojedinačne slučajeve, već formirane pojave.

Većina eksperata smatra da nažalost, će broj nemotivisanih nasilnih zločina, kako ih sada nazivaju, rasti dok se u Evropi ne poboljša ukupna ekonomska klima. Optimizam ovakvo neodređeno čekanje ni malo ne uliva.