Predlog za osnivanje parlamentarne skupštine balkanskih zemalja

Širok rezonans u balkanskom regionu dobio je predlog za formiranje Balkanskog parlamenta, koji je izneo član Velike narodne skupštine Turske Rifat Sait. Za rad u ovoj strukturi Sait namerava da angažuje Grčku, Albaniju, Bugarsku, Srbiju i Makedoniju. I čini se da su mnoge balkanske kolege turskog člana parlamenta njegovu ideju prihvatile «na ura!», pri čemu važnu ulogu nije odigrala sama inicijativa, već činjenica da potiče upravo od Turske. Evo šta navode novine «Miliet» - jedne od najuticajnijih medija u Turskoj: «Osećamo da posle 2002. godine nismo sami. Turska je prva zemlja koja je priznala Makedoniju. Makedonija je potpisala strateški sporazum samo s SAD, Izraelom i Turskom.,» - raznežio se Državni ministar Makedonije Hadi Nezira. «Naša pažnja je prikovana za našu istorijsku domovinu,» - konstatuje poslanik bugarskog parlamenta Kasim Dal. «U grčkom parlamentu ima grupa koje podržavaju prijateljstvo sa svim zemljama sveta. Međutim, na ovom spisku nema Turske, što nam je žao i želimo da se situacija promeni,» - tuguje grčki član parlamenta Ahmet Hadžiosman. A Mjufera Sinik, poslanik kosovskog parlamenta je blago primetila da: «U kosovskom parlamentu jednu trećinu čine žene, mi želimo da ista situacija bude i u ostalim zemljama, pre svega u Turskoj.»

Nećemo se zadržavati na činjenici da svi gore navedeni političari imaju „tursko-jezička“ prezimena. Mnogo je zanimljivije to što Turska namerava da za rad balkanskog parlamenta angažuje upravo Srbiju, dok Ankara priznaje nezavisnost Kosova, a Beograd – ne. Između ostalog, sam Sait koji potiče s Kosova i Metohije svojevremeno je aktivno lobirao nezavisnost Kosova, a takođe se često podsećao „agresije“ Srbije protiv BiH (radi se o ratu 1992-1995.g.).

Uzgred rečeno, sasvim je moguće da će u Srbiji Saitovu ideju propagirati «Socijal-demokratska partija Srbije» (Socijaldemokratska partija Srbije ) s Rasimom Ljajićem (Rasim Ljajic) na čelu, koji je svoju karijeru započeo početkom 90-ih godina kao generalni sekretar „Stranke Demokratske Akcije Sandžaka“, koja se zalagala za autonomiju Sandžaka, jednu od „najislamskijih“ balkanskih oblasti, koja se nalazi na teritoriji savremene Srbije i Crne Gore. Ljajićeva politika se direktno kosi s intersima Srba, ali zato veoma ide na ruku Turskoj, koja aktivno podržava „svoje“. Navešćemo reči Predsednika turskog parlamenta Džemila Čičeka, koji je govoreći o Turcima koji žive u balkanskim zemljama rekao: „Imamo određena očekivanja i vodimo politiku koja se sastoji u tome da se ne mešajući se u unutrašnje stvari zemalja sunarodnicima koji u njima žive omogući da sačuvaju svoje „ja“, vrednosti i kulturu, mogućnost da se bave politikom u ovim državama, da rade na uticajnim funkcijama i da kao sastavni deo svojih zemalja grade „mostove“ između država.“

Dakle, šta će Turskoj Balkanski parlament: da bi efikasnije rešavala probleme u regionu ili da bi aktivnije propagirala svoje sopstvene interese?