Prognozira se stabilnost evra

Predstojeća godina će za Evropsku uniju biti burna i opasna, ali ne i fatalna. Takav je glavni zaključak stručnjaka-prognozera, objavljen na stranicama nemačkog nedeljnika „Cajt-onlajn“ (Zeit-online). 

Ni pad tempa rasta BDP Evrozone, ni dužnička kriza, ni nezavidno stanje niza evropskih banaka neće poljuljati alijansu. Čak ni Grčka – noćni košmar vrhuške Evropske unije – neće pokvariti stvari. Evro će, kao što je bio, tako i ostati platežno sredstvo u zemljama jedinstvenog valutnog prostora. Iako situacija u ekonomiji Peloponeskog poluostrva ne isključuje, već više pretpostavlja drugi, letalni ishod – nekontrolisani defolt i izlazak iz Evrozone, smatraju nemački analitičari. Pritom nije važno da li će Atini biti otpisan deo dugova ili ne. I to će predstavljati završi akord krize.

U samom jedinstvenom deviznom prostoru će najverovatnije doći do opadanja tempa rasta BDP za pola procenta, izuzev malobrojnih zemalja kao što je Nemačka. Uzrok je: demon ekonomije, koji se uselio u državnike EU uprkos logici i zdravom razumu. Smanjenje investicija vodi direktno u stagnaciju. Međutim, potresi u globalnoj ekonomiji zbog Evrope se ne predviđaju. Ona će biti izvezena u zemlje koje poseduju atomsku energiju i SAD. Takva je presuda analitičara. Uzgred rečeno, one se uglavnom podudaraju s tačkom gledišta njihovog ruskog kolege, profesora i stručnjaka za hartije od vrednosti i finansijski inženjeringBorisa Rubcova: 

„U principu, ja sam optimista. I više puta sam odgovarajući na pitanja „Glasa Rusije“ isticao: ne vidim objektivne razloge za još jednu „veliku depresiju“. I postojeći problemi duga u evropskim zemljama nisu toliko ozbiljni da bi izazivali globalne potrese. Zato se apsolutno slažem sa zaključcima nemačkih stručnjaka. Očigledno je da Grčka ne može da plati svoje dugove, kao i da će deo dugova biti otpisan. Međutim, imajući u vidu dimenzije grčke ekonomije u EU, to ne može objektivno da izazove globalnu krizu cele Evrozone, da je podrije.“ 

Iz drugih prognoza: sirovine će pojeftiniti 15 procenata, a ujedno i sam evro. Njegov kurs u odnosu na dolar će verovatno opasti deset centi – do nivoa od 1,20 i niže. Zato će i inflacija blago opadati: od sadašnjih 2,3-2,5 do dva procenta. Za stanovništvo će to označavati izvesno slabljenje dodatne poreske prese.

A novi predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc ne upuštajući se u ekonomsku premudrost, koren zla vidi u nečem drugom: Evropa nema prave rukovodioce. On je ovo i objavio u intervjuu za „Berliner cajtung“ Zeitung). Ima ljudi od akcije, koji obavljaju čisto tehničke funkcije, poput Merkelove i Sarkozija. Ali, ni oni se ne usuđuju da kažu Evropljanima svu istinu. A ona se po Šulcovim rečima, sastoji u porastu nacionalizma, što je bremenito time da će kontinent izgubiti svoj značaj i zaoštravanjem ekonomskih i socijalnih kolizija. I ukoliko se lideri Evropske unije ne opamete, situacija će morati da se popravlja. Naravno, moraće da je popravlja Evropski parlament i njegov predsednik lično. On treba da ima hrabrosti da se uhvati u koštac s predsednicima država i vlada i da okonča „orgije smanjenja“ (Kürzungs-Orgie) državnih troškova. Inače će se za EU sve završiti loše – depresijom. Sudeći po ovom intervjuu, jedna kolizija zaista počinje da se pomalja – između Evropskog parlamenta s njegovim ambicioznim predsednikom i izvršne vlasti.