Tursku mole da se ne brine za genocid Alžiraca

Uoči razmatranja nacrta zakona o krivičnoj odgovornosti za poricanje genocida Jermena u Turskoj 1915. godine u Francuskoj, između Pariza i Ankare razbuktao se novi skandal. Premijer Turske Tajip Erdogan sa svoje strane optužio je Francusku za genocid alžirskog naroda. Njegov alžirski kolega Ahmed Ujahja zamolio je Ankaru da se ne brine o tome. Pariz je uzeo pauzu.

On je čak ignorisao promenu naziva ulice u kojoj se nalazi ambasada Francuske u Ankari u Alžirsku. Ranije se ona zvala Pariska. Pariz nije reagovao ni na saopštenje Ankare da će se pored francuske ambasade pojaviti ogroman spomenik žrtvama alžirskog naroda, a ulici Šarla de Gola će promeniti naziv čim nađu posebno istaknutog poslenika alžirskog pokreta otpora protiv francuske kolonizaicije.

Na taj način Turska je odgovorila Francuskoj na nameru da uvde krivičnu odgovornost za javno poricanje genodica Jermena u Osmanskoj imperiji. Komentar profesora Sankt-Peterburškog univerziteta Aleksandra Sotničenka.

Ovo je politička greška turskih vlasti. Alžir i Francuska već odavno su se dogovorili o pitanjima međusobnih optužbi. Francuska je dugo vodila u Alžiru rat, Alžir je osvojio svoju nezavisnost u toku dugogodišnjeg oslobodilačkog rata. Međutim ovo pitanje se ne pridiže u njihovim odnosima. Strane su uspostavile stabilne političke, ekonomske i kulturne veze i ne nameravaju da ih podvrgavaju nekoj reviziji. Pitanje o genocidu Jermena jedno je od prvostepenih u Turskoj. Ono je postalo mal te ne glavna prepreka prilikom njenog stupanja u EU. Evropa se već u celini odredila – Tursku ona neće uzeti u Uniju. A Nikola Sarkozi još jednom je hteo da odigra na kartu evroskepticizma pred predsedničke izbore.

Nacrt zakona o kažnjavanju za javno poricanje genocida Jermana usvojen je u donjem domu francuskog parlamenta sa oduševljenjem. Francuskim političarima veoma su potrebni glasovi uticajne u zemlji i najmnogobrojnije u Evropi jermenske opštine. U Francuskoj mnogo je iseljenika iz Alžira. I to je još jedan razlog zašto Pariz nikako nije reagovao na simetrični odgovor Ankare.

Za vreme Prvog svetskog rata Osmanska imperija čija je naslednica savremena Turska, ratovala je na strani Nemačke protiv Engleske, Francuske i Rusije. Pokušaj da privuče na svoju stranu Jermene, vlastima imperije nije pošao za rukom. Oni su podržali Rusiju. Posle toga je započelo plansko istrebljenje jermenskog stanovništva. Na kraju je poginulo oko milion i po ljudi, polovina jermenskog naroda u to doba. Turska smatra ovu cifru preteraom i tvrdi da to nije bio genocid. Navodno, gubitke su trpele obe strane, a oni su bili izazvani oružanim ustankom Jermena. Danas genocid Jermena priznaje 20 zemalja sveta, uključujući Rusiju i nekoliko međunarodnih organizacija.