Novi projekti starog akademskog grada

Čovečanstvo je brod koji plovi u tami bez karata i kompasa, izjavili su svetski futurolozi u Moskvi na međunarodnom kongresu „Globalna budućnost 2045“. Predskazivači budućnosti skloni su da predvide apokaliptički scenario razvoja čovečanstva poredeći ga s „Titanikom“.

Čoveku iz budućnosti pamćenje nije potrebno – informacija će se čuvati u mozgu, koji bude ugrađen u mozak, kažu futurolozi. Druga senzacija glasi: osećanja ometaju progres. Ranije su pisci naučne fantastike takve ljude nazivali robotima. Sad su to „novi ljudi“ gigantskih mogućnosti. „Neočovek“ savladava bolesti, može da se klonira i da osvoji kosmos, predskazuje američki pronalazač Rejmont Kurcvejl. Njegove druge kolege slikaju još neordinarnije slike budućnosti, izazivajući zavist holivudskih režisera i pisaca naučne fantastike.

Ovi poslednji, ipak ne gube nadu – entuzijazam povodom „novih ljudi“ kao nosilaca napretka teško da je opravdan. Ljudski razum je danas tražen kao nikad pre i u budućnosti se ova tendencija neće menjati, pre će biti da će se svet podeliti na one koji rade glavom i na one kojima su ove sposobnosti tuđe, kaže pisac Leonid Kaganov.

Danas je tendencija takva da su kao prvo, vrlo tražene intelektualne oblasti, a kao drugo, broj stanovnika od kojeg se traži da nešto čini, da radi, - opada. Moguće je da će na Zemlji nastati situacija kad će se stanovništvo podeliti na ove dve kategorije. 

Živimo u čudnom svetu, dostignuća iz prošlosti postoje zajedno s tehnologijama budućnosti, kaže futurolog Sergej Moskaljov. Čovek je dobio neograničen pristup informacijama: ono o čemu se pre 10 godina moglo samo maštati danas je realnost.

Danas čovek na svakom mestu gde postoji internet ima pristup celom svetskom znanju. Ranije se teško moglo zamisliti da će čovek koji živi u gradiću iza Polarnog kruga, moći da uđe u Biblioteku kongresa SAD ili na sajt Ruske državne biblioteke. 

Teško je osporavati ovakvo tumačenje događaja, a nema ni razloga. Ali neke tvrdnje ljubitelja koji vole da bace pogled u sutrašnjicu izazivaju kod profesionalaca nedoumicu, pa čak i osmeh. Tako pasaž o raseljavanju „novih ljudi“ po galaktici izaziva velike sumnje kod kosmonauta Sergeja Kričevskog. Kosmos je danas još uvek slabo proučen, slaže se s njim akademik Instituta za fiziku „Lebedev“ Aleksandar Gurevič, osim toga, za potpunu ekspanziju očiledno nema dovoljno resursa.

Nećemo moći da se širimo po kosmosu. Postoje vrlo određena energetska ograničenja. Naša energetika nije jaka. 

Mnoge ideje futurologa se lako mogu demantovati, neke same sebe opovrgavaju. Postoji masa pitanja koja se mogu uputiti na adresu eksperimentatora s tačke gledišta morala i etike. Kakav će biti čovek ako se u njegovoj glavi pojavi mikročip? Kakva će biti psihologija individue potčinjene programu? I što je glavno, da li treba pozivati u pomoć kompjuter ako se danas koristi samo nekoliko desetina procenata mogućnosti ljudskog mozga? Odgovor na sva ova pitanja može dati samo budućnost.