Kremlj

Kažu da stereotipi vladaju svetom, mada i ometaju da se shvati njegova istinska priroda. A činilo bi se, sve što je potrebno jeste da se pogleda predmet izbliza.

Danas je naš prilog posvećen Kremlju. Zahvaljujući peru našeg brata novinara moskovski Kremlj je postao sinonim ili čak metafora za najvišu rusku vlast. U tom kontekstu kao da se izgubila i istorija ovog objekta i njegova lepota.

Govori profesor katedre ruske umetnosti istorijskog fakulteta Peterburškog univerziteta Jekaterina Stanjukovič-Denisova.

Kremlj je za razliku od mnogih evropskih citadela predtavljao utvrđeni grad. Njegov položaj na ušču dve reke – Moskve i Neglinke, bio je vrlo povoljan. To što vidimo danas, to je Kremlj kako je izgledao otprilike od sredine 19. veka. Još u 14. veku Kremlj je bio od belog kamena. Svedočanstava je ostalo mnogo, arheoloških nalaza takođe, ali mi ne možemo da odredimo tačno kako je izgledao. Mada bilo je urađeno mnogo rekonstrukcija. Zatim, 70-ih godina 15. veka za vreme Ivana Trećeg bili su podignuti zidovi od crvene cigle sa nizom kula, što su uradili italijanski majstori. I od tog trenutka određena je savremena konfiguracija Kremlja i raspored većine kula. Ove kule su u 17. veku bile promenjene. Pojavili su se vrhovi ukrašeni raznobojnim crepom, neki drugi detalji. Značajna razaranja usledila su početkom 19. veka, pošto su Francuzi razorili Moskvi, niz kula bio je uništen, bio je podignut u vazduh arsenal, takođe je bila uništena zvonara. Posle toga Kremlj je bio obnavljan i rekonstruisan i u 19. veku, i u 20. veku. U prvom redu Kremlj je naglo izmenio svoju namenu. Ako je tokom čitave istorije to bio faktički centralni deo grada, tačnije tamo su živeli ljudi, premeštanjem prestonice u Moskvu 1918. godine i sve do 50-ih godina on je bio potpuno zatvoren. Već od 1918. godine započelo je rušenje unutar građevina Kremlja. To uništavanje je obuhvatilo iz ideoloških razloga spomenik Aleksandru drugom, dva manastira, istorijsku nekropolu koja je postojala od početka 15. veka. Osobenost moskovskog Kremlja je to što je on zaista srce ne samo Moskve kao grada, već i čitave Rusije. Zato što tamo, u centar Kremlja, zaista vode sve magistrale, sve komuniakcije. Iz Kremlja se može dospeti u najrazličitije delove Rusije. Grad se sam razvijao po sitemu rastućeg drveta. Sam položaj Kremlja je na bregu, što je davalo osećaj citadele koja je izgrađena po božanskom uzoru Nebeskog Grada Jerusalima i u samom geografskom položaju Moskve može da se vidi sličnost sa onim velikim hriščanskim gradovima koji su pratili takav sistem. To su u prvom redu Konstantinopolj i Rim. Zato su arhitektonske osobenosti Kremlja vrlo važne. Dva momenta: silueta koja se određuje živom linijom krovova, kupola i horizontalom, i lik zidova, kula, sabora, dvoraca koji je prvobitno bio zadat u Kremlju. Sve to bilo je izvor arhitektonskih ideja za kasniji razvoj čitave Moskve.

U vezi sa tim možemo da se setimo i kasnije zgrade Istorijskog muzeja na Crvenom trgu, i čak istorijski najsvežijeg posleretnog visokog zdanja – na primer, Moskovskog univerziteta.