SLAVICA DEJKOVIĆ : SRBIJA JE NA SIGURNOM EVROPSKOM PUTU

KOLIKO JE SRBIJA BLIZU EU?

Ja delim umereni optimizam da je, Srbija veoma blizu sticanju statusa kandidata za članstvo u EU. Iako nam referendumska dešavanja na Kosovu, otežavaju situaciju vezanu za dobijanje statusa kandidata, mi marljivo radimo na usklađivanju zakonskih propisa sa propisima EU. Naša politika - i Evropa i Kosovo, nije neostvariva ideja, pod uslovom da se ne shvati bukvalno. Najveća prepreka Srbskom putu ka EU jesu neuređenost društva i spore institucionalne reforme, naime - donešeni zakoni se ne sprovode dosledno.
Približavanje EU je proces koji zahteva velike promene a,promene i kada su na bolje su „bolne“ za običnog čoveka. Kaže se da se promenama „raduju samo bebe -kada im se menjaju pelene“.
Srbija je bliža EU nego što to misle naši građani, naročito zbog činjenice da je okružena zemljama članicama. EU je ideja razmene ljudi i ideja.Zahvaljujući Trgovinskom sporazumu,naša trgovinska razmena raste iz godine u godinu, možemo da putujemo bez viza što je naročito značajno za poslovne ljude i studente, a od kada su nam ukinute vize oko jedan milion turista je posetilo neku od Evropskih zemalja. Ono što nam najviše zamera 27 članica jeste - reforma javnog sektora i korupcija ali da bi to rešili potrebna je i volja političara kao i pomoć i podrška građana. Ljudski resursi i prirodna bogatstva kojima raspolaže Srbija predstavljaju komparativne vrednosti i šansu za ubrzani razvoj.

SRBIJA IMA KULTURU ILI NEKULTURU?

Sa kulturnog aspekta, Srbija se može pohvaliti bogatim kulturnim nasleđem u odnosu na svoju veličinu i ima svoju sopstvenu kulturu i nekulturu - poput svih ostalih zemalja. Zahvaljujući svom geografskom položaju, u Srbiji su se mešale kulture i uticaji Istoka i Zapada a danas je to najveća multinacionalna država na Balkanu i to dodatno obogaćuje kulturu Srbije.
Devedesetih godina prošlog veka kultura u Srbiji zbog sveopšte političke krize, se svodila na „ispraznu zabavu“ i favorizovanje „turbo folk matrice“ koja zaglupljuje i otupljuje svest a bila je u funkciji pasivizacije mase, umrtvljivanja kritičkog mišljenja i guranja ljudi u virtuelnu stvarnost kako bi zaboravili na realan život i "ne daj bože" počeli da ga menjaju. Posle demokratskih promena dvehiljadite godine, počeo je kulturni preobražaj Srbije. Ja na kulturu gledam u najširem smislu i mislim da prioritet treba dati kulturi svakodnevnog života, odakle sve potiče, a nezameljiva je uloga države u promociji opštih vrednosti. U nastavku reformskih procesa, uticaćemo na to da Srbija mora da ima obavezu sistemskog uticaja na kulturu u najširem smislu jer nema ni jednog društva koje je za sobom ostavilo kulturu a da država nije uložila ozbiljne napore da ponudi pravac da se život ne bi shvatao kao haos i stihija sudbonosnih slučajnosti. U Srbiji kultura nikada više ne sme biti “trošak”.


ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD SJEDINJENIH DRŽAVA?

Od Amerike može da se nauči puno, ali ja bih najviše volela da usvojimo njihovu pragmatičnost, organizovanost, timski rad, spremnost na izazove ,stvaranje šansi za napredovanje "sad i odmah“. Amerika može da bude svima primer kako se na pravi način kroz uslove koje stvara država pruža podrška mladim, talentovanim ljudima, naučnicima, za naučno istraživački rad i sl.
Globalizacija je pomešala sve, pa tako i poslovne običaje i ja bih lično volela da se u mojoj zemlji usvoje njihova poslovna pravila ponašanja jer su Amerikanci izmislili „biznis“ što znači da su njihova poslovna pravila dobra.

SRBIJA JENA ISTOKU ILI NA ZAPADU?

Ljubav je ljubav, ali interes je interes i na interesima a ne na emocijama počivaju međunarodni odnosi!
U Srbiji u kojoj vlada duboka politička kriza, ponovo postaje aktuelno pitanje da li ćemo na Zapad ili Istok? Do šire javnosti ova dilema dospeva mahom u obliku emocija i svodi se na priču koga mi više volimo a ko nas voli? To pokazuje da Srbija još uvek nije uspela da odneguje političku elitu koja bi o strateškim pitanjima važnim za zemlju raspravljala na ozbiljan i racionalan način i koji bi građanima nudio racionalne opcije. U stvarnosti, van “političke magle” sasvim je drugačije. To najbolje pokazuje pragmatično NE iz Mosve na ideju da 50 000 kosovskih Srba dobije Rusko državljanstvo. Emocije u politiku dospevaju u onoj meri u kojoj su potrebne političkim partijama. Činjenica da postoje I da igraju važnu ulogu, ne znači da je ubedljiva većina spremna da se prema njima ravna. Naprotiv, istraživanja pokazuju da stanovništvo paralelno sa spremnošću da iskaže emocije,pokazuje i visok stepen pragmatizma kada je reč o ozbiljnim pitanjima vezanim za život I budućnost svakog građanina. Da li će cela zemlja ići za emocijama ili će nastupiti pragmatično, zavisiće od toga koliko će biti glasni i ubedljivi oni koji zagovaraju jednu ili drugu opciju. Nije stanovništvo Srbije po definiciji okrenuto mitskim temama. Reč RACIONALNOST je verovatno ključ za pronalaženje nove politike. Srbija konačno mora da počne da misli o sebi, svojoj državi kakva je preostala posle svih nedaća koje su nas snašle i da tu državu lepo uredi za svoje ljude. Članstvo u Evropskoj uniji koje ne traži odricanje od suvereniteta, ne bi joj u tome ništa smetalo. Koliko se u Evropskoj uniji vodi računa o čuvanju nacionalne kulture najbolje govori činjenica da se iz njenog budžeta jedna trećina odvaja za prevođenje svih dokumenata na sve jezike zemalja članica i u službenoj upotrebi su svi jezici zemalja članica. To znači da bi učlanjenjem Srbije u Evropsku uniju u te jezike ušao i srbski jezik.
S Rusima nas vežu pravoslavlje I slovenstvo, ali pragmatičan odgovor bi bio- Ruse volimo ali želimo da živimo u Evropskoj uniji!

KOJI SU VAŠI BUDUĆI PLANOVI?

Pored ličnih, moji planovi vezani za karijeru su: da 2013.godine dobijem još jedan mandat menadžera Regionalne Socijalno-zdravstvene ustanove – Gerontološkog centra Jagodina da bih dovršila reformske procese započete u ovom, projekte vezane za standardizaciju usluga koje pružamo našim korisnicima, takođe u svom gradu na predstojećim lokalnim izborima kandidovana sam za još jedan mandat odbornice u gradskom parlamentu. Nastaviću da kroz Centar za edukaciju Demokratske stranke, gde sam angažovana kao trener, radim na osnaživanju žena za aktivno bavljenje politikom i javnim životom, a sebe za četiri godine vidim kao Poslanicu u Republičkom parlamentu.
 
Ivan Trajković