Putin saopštio Zapadu svoje spoljnopolitičke prioritete

Članak Vladimira Putina Rusija i svet koji se menja nije namenjen lokalnim biračima. To je poruka Zapadu, smatra francuski ekspert, glavni urednik Biltena strateškog informisanja TTU Arno kalika.

Prvo Putin piše da Rusija ne može i ne želi da se izoluje. To je vrlo zanimljivo. Zato što na Zapadu stalno kritikuju Rusiju zbog njene spoljne politike i kažu da, pridržavajući se svog stava o Siriji, o Libiji, ona sama ide u izolaciju. To kao prvo. Ka drugo. O NATO-u tamo ništa nije novo rečeno. NATO želi da gradi PRO u Evropi. Kako je odavno govorio gospodin Lavrov, i kako piše Putin, PRO je protiv koga? Protiv Irana? Protiv Rusije? Ako je protiv Rusije, znači Rusija je spremna da odgovori. To sam shvatio kada sam pročitao članak. Ali kakav će odgovor biti, za sada ne vidimo. Putin piše da Rusija ne želi ponavljanje libijskog scenarija. U tome takođe nema ništa novo. Ali to što Putin piše jasno, to ne skriva, to je zanimljivo. A u pogledu Evrope rečeno je vrlo malo. To znači da je za Putina EU samo ekonomski faktor. Tako sam shvatio iz članka. I ne čudim se. Zato što sam uvek mislio da je EU za Rusiju veliki ekonomski partner. Ali u pogledu politike Rusija se uvek ogleda prema SAD, a ne EU.

U celini, istakao je Arno Kalika u intervjuu za Glas Rusije, stiče se utisak da članak nije pisao predsednički kandidat, već onaj koji je već predsednik. I, oslanjajući se na njega, može se jasno odrediti kako će se razvijati odnosi Rusije sa drugim zemljama.

Osnovni problem evropskog gasnog tržišta je u njegovoj niskoj likvidnosti. Sada ovde ne može da se nađe dovoljni obim gasa da se zatvore sve potrebe. Kažu da spot kotacije treba da služe kao orijentir za formiranje cene. Ali kada je ove zime zbog hladnoća bio potreban dodatni gas, njega na spotu, tačnije u slobodno prodaji, nije bilo. Zar može tako nedovnoljno razvijeno tržište da služi kao osnova za formiranje cena gasa iz cevovoda? Orijentacija na tržišne cene i dugoročne ugovore osuđuje na nestabilnost svu trgovinu gasom. Uz to u Poljskoj, za razliku od Nemačke, gas se ne prodaje na spotu. A to znači da nema indikatora koji može da odredi formulu cene. U sporu sa Gaspromom partnera očigledno bodri mogućnost pronalaska alterantive ruskoj sirovini. Ali nade u komprimovani gas iz Katara, radi čega se gradi terminal u Svinoustju, maglovite su. Komprimovani gas će koštati poljskoj potrošača mnogo skuplje nego gas iz cevovoda.

Ipak PGNiG ide na sve ili ništa protiv Gasproma. Da li ima perspektive za rešavanje njene tužbe u Štokholmskom arbitražnom sudu? Vrlo maglovite, smatra ekspert Nomos-banke Denis Borisov. Slučaj je složen i verovatno će se otegnuti. Čak u slučaju gubitka Rusi mogu da predaju tužbu, pozivajući se na međunarodni karakter ugovora. Ali treba znati na osnovu kog zakonodavstva su oni sklopljeni. Štokholm može da se ispostavi ne poslednjom instancom u toj tužbi.