Enterprajz plovi na istok

Nosači aviona grupe SAD koncentrišu se oko obala Irana. Najveći nosač aviona američke ratne mornarice Enterprajz napustio je svoju bazu u američkom Norfolku i plovi ka iranskoj obali. Vašington demonstrira ozbiljnost svojih namera i ne samo Teheranu, koliko zemljama koje ne podržavaju antiiranske sankcije.

Zapad i Izrael su uvereni da Iran aktivno radi na nuklearnom naoružanju. Izjave Teherana da njegov nuklearni program nosi isključivo civilni karakter na njih ne ostavljaju utisak. Ekonomski pritisak na iranske vlasti raste i sada, sa tačke gledišta zapadnih saveznika, došlo je vreme za vojni pritisak. U Arabijskom moru, u neposrednoj blizini Iranskih obala, već se nalaze američki nosači aviona Karl vinson i Abraham Linkoln, a Enterprajz prate tri razarača sa krstarećim raketama i drugi brodovi. U kupno po proračunima vojnih analitičara, na Iran je sa mora usmereno oko 500 raketa.

Komentar eksperta ruskog Instituta za strateška istraživanja Adžara Kuratova.

Očigledno je da Amerikance na napušta nada da će sankcije ekonomskog karaktera ipak dati neki efekat. Ipak za sada nije uspelo uvrtanje ruku kao ni to da se tim sankcijama pridruže ključne države koje kupuju iransku naftu – Indija i Japan. Očigledno pojava nosača aviona treba da pokaže tim zemljama koje se kolebaju stroge namere Amerikanaca.

Premeštanje američke flote najavljeno je oštrim izjavama političara. Iranski lider Mahmud Ahmadinedžad, kao što se zna, ne libi se izraza i javno ispoljava svoj negativan odnos prema Izraelu. Tel-Aviv to vidi kao direktnu pretnju i priprema vojni napad. Vašington smiruje Izraelce: ako treba da se napada, SAD će to bolje uraditi. Pentagon je izjavio da je pripremo za Iran super oružje: to je snažna bomba težine 14 tona, koja može da probije u bunker na dubini do 65 metara.

Izrael u međuvremenu podvlači: napad na Iran je odložen, ali od njega se nije odustalo. Od razmišljanja o opasnosti ovakve operacije po čitav bliskoistočni regonu Tel-Aviv se jednostavno ograđuje. Ali pogrešno, samtra ekspert Centra za međunarodnu bezbednost Petar Topičkanov.

Napad će biti nanet ne samo na nuklearnu infrastrukturu, već i na objekte oružanih snaga. To će morati da se učini kako bi se neutralisale snage PVO. Tačnije neće biti samo napad, već vojni konflikt. Iran neće imati mogućnost da preduzme aktivna borbena dejstva protiv oružanih snaga SAD. Znači, moraće da bira asimetrične mere.

Alteranativa ovakvom scenariju postoji. Najvažnije je sada izvesti Iran iz međunarodne izolacije, na čemu i dalje insistira Moskva. I ostaviti Teheranu mogućnost da radi na civilnoj nuklernoj energiji, osiguravši potpunu transparentnost svog nuklearnog programa. Iranske vlasti između ostalog nisuprotiv takvog prilaza: one su spremne da se već u martu sastanu u Istambulu sa šestorkom međunarodnih posrednika.