Puškinu o Geteu

Sastankom dva velika pesnika nazvali su kritičari izložbu Pero Getea. Legenda, koja se odvija u nemačkom gradu Dizeldorfu. Ovde se izlaže preko 150 rukopisa, knjiga, dokumenata, slika i gravia iz moskovskog Državnog muzeja Puškina. Sve to u pojedinoj meri govori o tome kako je nemački genije Gete poslao ruskom geniju Puškinu u znak poštovanja poklon – guščije pero kojim je sam pisao.

Poslednjih vek i po istraživači stvaralaštva Puškina spore o tome da li je zaista postojao takav poklon ili je to lepa legenda. Do naših dana pero se nije sačuvalo, sačuvale su se samo uspomene savremenika na taj poklon. Prvi put je govorila o guščijem peru Getea poznata poljska pijanistkinja Marija Šimanovska. Ona je često svirala za Getea u Vajmaru, a Puškina je znala po Petreburgu, gde je dugo živela. U pismu Vajmarskom kancelaru u junu 1828. godine Šimanovska je saopštila: Žukovski je dovezao kao poklon her Puškinu, ruskom pesniku, pero, kojim je pisao Gete. Puškin je držao do poklona i čuvao ga je u skupoj futroli sa natpisom Poklon Getea.

Verzija prvog Puškinovog biografa Pavla Anjenkova, objavljena 1855. godine, bila je pomalo drugačija: Gete je poslao Puškinu poklon preko jednog ruskog putnika i i poslao je po njemu na poklon sopstveno pero koje su mnogi zatim videli u Puškinovom kabinetu. Tako je romantičarski pesnik Vasilij Žukovski, koga je u pismu pomenula poljska pijanistkinja, bio van ove zamršene priče. Sam Žukovski, glavni prevodilac Getea na ruski koji je boravio kod njega u gostima u Vajmaru, nije mogao ni da potvrdi ni da opovrgne činjenicu – tada više nije bio među živima.

Poznati nemački pisac Vili Bredel povodom 150-godišnjice rođena Puškina izjavio je: Ako se setimo koliko je skeptički i porezno bio raspoložen ostareli Gete prema mladim nemačkim pesnicima, njegov prijateljski poklon Puškinu stiče simbolički značaj.

Pesnike je, naravno, delilo vreme. Puškin je bio mlađi od Getea 50 godina. Ali, kako tvrdi nemački književni kritičar Jefim Šuman, to im nije smetalo da dostojno ocene jedan drugog.

Gete i Puškin nikada se nisu sastajali. Ipak imaju mnogo zajedničkog. Aleksandar Puškin vrlo je visoko cenio Getea. Dovoljno je setiti se na primer Puškinove Scene iz Fausta sa njenim aforističkim početkom: Meni je dosadno, bes. To nije prevod. Scena je napisana takoreći po motivima tragedije. I nije jedino „prepričavanje“ Getea u stvaralaštvu Puškina.

I Gete je nesumnjivo znao za Puškina ne samo od ruskih putnika. Patrijarh nemačke književnosti zanimao se za ruski život i imao je u biblioteci osam ruskih knjiga. Autor jedne od njih, Kavkaskog zarobljenika, izdatog 1824. godine u Peterburgu na ruskom i nemačkom bio je Aleksandar Puškin.

Između ostalog, u Dizeldorfu, gde se odvija izložba Pero Getea. Legende, stoji spomenik Puškinu. Ovaj grad je pobratim ruske pretonice, i zato ovde postoji Moskovska ulica i stanica metroa Moskovska.