Norman Foster u sporednim ulogama

Tri godine u Moskvi se vodi diskusija i razmatranje koncepcije razvoja čuvenog Muzeja likovnih umetnosti Puškin. Do danas nema jasnih rezultata. Ali tačka u tom dugotrajnom sporu treba da bude stavljena, makar iz poštovanja prema izuzetnom muzeju koji ove godine obeležava stogodišnjicu postojanja.

Otvoreno razmtranje arhitektonske koncepcije razvoja muzeja je započelo i to je poslednja faza, sračunata na dve nedelje. Do aprila, nada se rukovodstvo, „glas naroda“ će omogućiti da se konačno podvedu rezultati i da započne izgradnja „muzejskog gradića“.

Sama ideja formiranja muzejskog gradića oko osnovne istorijske zgrade pojavila se pre sto godina kod osnivača muzeja Ivana Cvetajeva. On je predvideo da će zbirka skuplturnih kompija svetskih remek-dela, ono čime je on počeo, biti dopunjena slikarskom kolekcijom, grafikom, primenjenom umentošću. I doći će vreme kada će speudoantička zgrada arhitekte Romana Klejna, izgrađena specijalno za muzej, postati mala. Tako se i desilo. Danas od 700 000 eksponata, među kojima je jedna od najboljih u svetu kolekcija impresionista, u ovoj zgradi može da se izloži najviše 9%.

Muzejski gradić već je počeo da se formira pošto su muzeju Puškin predali nekoliko susednih starinskih zgrada u kojima posle restauracije već rade Muzej ličnih kolekcija, Galerija umetnosti 19. i 20. veka i dečiji centar Musejon. Ali do sada nema koncertne sale u kojoj bi moglao da se odvija festival tradicionalan za muzej Puškina – Decembarske večeri. Nema ni prostranog fonda sa uslovima za otovreno čuvanje, a koji savremeni muzej može bez toga...

Projekat arhitektonskog razvoja Muzeja Puškin razradio je istaknuti arhitekta Norman Foster. Britanski lord predložio je da se u samom srcu Moskve podigne ekstravagantno zdanje koje su branioci starine odmah nazvali „trolisnik“. Direktor Mzeja Irina Antonova ipak brani upravo ovaj projekat.

Foster mnogo radi upravo sa muzejskom arhitekturom – argumentuje Irina Antonova. On ume da se uklapa u stare zgrade i da ih spaja. Primer koji se naovodi za uzor je Britanski muzej. Sada je Foster već izgradio zanimljiv projekat, povezavši staru zgradu Vašingtonske nacionalne galerije sa novom. Vraćajući se moskovskom projektu Fostera, Irina Antonova govori: na malom prostoru on je pokazao virtuozni rad, uklapajući se u stari kvart. Savremene zgrade ni malo neće pokvariti istorijsku četvrt, zato što savremeni grad nije rezervat, koji je okamenjen jednom zauvek. Savremeni grad ima pravo da se razvija. U njemu treba da se pojavljuju zgrade. Ovde je pitanje kvaliteta arhitekture.

Teško da treba sumnjati u kvalitet arhitekture koju nudi jedan od lidera u ovoj oblasti. Radi moskovskog projekta Norman Foster je čak istupio u njemu nesvojstvenoj ulozi, primećuje glavni arhitekta prestonice Aleksandar Kuzmin.

Svi dobro znamo arhitekturu Normana Fostera, koji je privikao da bude dirigent ili prva violina, govori Kuzmin. A ovde je on verovatno nadvladao sebe i pristao da pravi arhitekturu drugog plana. Arhitekturu koja daje prednost onome što je bilo pre nje. Tačnije, uslovno, tandem osnivača muzeja Klejn-Cvetajem glavni je u odnosu na aktualni tandem Foster-Antonova.

Država će izdvojiti za projekat muzejskog gradića 22 milijarde rubalja. Otvaranje je planirano za 2018. godinu.