Aleksandar I

Ruski car Aleksandar I došao je na vlast zahvaljujući dvorskom prevratu. Dana 12. marta 1801. godine u pola dva po ponoći grof Palen je Aleksandru javio da je ubijen egov otac car Pavle Prvi. Već u svom prvom manifestu novi car se obavezao da će narodom upravljati „u skladu sa zakonima i srcem svoje mudre babe“ (Ekaterine Velike).

Različite ličnosti su o Aleksandru I pisale: „slabi i lukavi vlastodržac“ (A. S. Puškin), „to je pravi Vizantijac... prepreden, neiskren, lukav“ (Napoleon), „krunisani Hamlet koga je celog života proganjao duh ubijenog oca“ (A. I. Gercen).

Po mišljenju velikog kneza Nikolaja Mihajloviča, car „nikada nije bio reformator, a prvih godina svoje vladavine bio je veći konzervativac od svojih savetnika“. Ali je Aleksandar I ukinuo sve novine koje je svojevremeno uveo njegov otac: oslobodio plemiće i duhovna lica od fizičkih kazni, ukinuo Tajnu ekspediciju koja se bavila istragom i žestokim kažnjavanjem optuženih. Po prvi put u istoriji Rusije kmetovima je priznato zakonito pravo vlasništva nad zemljištem, a spahije su dobile osnov za oslobađanje kmetova sa zemljištem uz novčanu nadoknadu.

Godine 1803-1804. sprovedena je reforma narodnog obrazovanja: od sada je obrazovanje postalo dostupno predstavnicima svih društvenih miljea, uveden je kontinuitet nastavnih programa i otvoreni novi univerziteti. Stare kolegije iz doba Petra Velikog zamenjene su ministarstvima. Novi način upravljanja državom održao se sve do 1917. Za vlade Aleksandra Prvog Rusiji su pripojene Gruzija, Finska, Besarabija i Azerbejdžan i Varšavsko vojvodstvo. Početkom Otadžbinskog rata 1812, pošto se uverio u svoju nesposobnost da upravlja vojskom, Aleksandar je komandu predao Barklaju de Toliju, pa zatim M. I. Kutuzovu. Ratni uspesi ruske vojske učinili su da Aleksandar I odlučuje o sudbini Evrope, pa se 1813-1814 našao na čelu antifrancuske koalicije i ušao u Pariz predvodeći savezničke armije. Godine 1825. dobio je verodostojne podatke o zaveri u vojsci, pa je otišao na jug želeći da obiđe vojna naselja, ali se jako prehladio. Neočekivana smrt Aleksandra I, koji je inače bio zdrav i relativno mlad, doprinela je brojnim legendama. Prema jednoj od njih Aleksandar I se povukao sa vlasti i ostatak života proveo kao starac Fjodor Kuzmič koji je preminuo 1864.