Metereološki satelit, super kompjuter i vlas plavuše

Metereolozi sveta su 23. marta slave svoj profesionalni praznik. Od tačnosti njihove prognoze ponekad ne zavisi samo raspoloženje, već i ljudski životi. Metodike za predskazivanje vremena se stalno usavršavaju. Da zavirimo u budućnost danas nam pomažu super kompjuteri i kosmički sateliti. Međutim, stručnjaci više vole da vlažnost vazduha određuju na stari način: uz pomoć vlasi plavuše.

Metereološke stanice su raštrkane po svim krajevima planete. Vrednosti se s uređaja uzimaju svaka tri sata. Za određivanje temperature tla i vazduha koriste se obični termometri sa živom. Za izračunavanje količine padavina mogu biti dobre i obične kofe. A relativnu vlažnost pokazuje uređaj u koji se stavlja svetla vlas. Ona se smatra osetljivijom, objašnjava stručnjak Hidrometereološkog centra Rusije Marina Makarova.

„Koristi se poznato svojstvo ljudske dlake, pritom obezmašćene. U vlažnijem vazduhu njena dužina je maksimalna. Što je vazduh suvlji, ona se sve više skraćuje. I tako se pravi struktura skale.“

Vreme ne zna za granice. Ova izreka nije slučajno postala jedna od deviza Svetske metereološke organizacije koja danas ujedinjuje stručnjake iz 189 država. Za tačnost predskazivanja potrebna je stalna razmena informacija. Na primer, za prognozu za Moskvu za jedan dan i noć potrebni su podaci s teritorije cele evropske Rusije. Da bi se znalo vreme za tri dana unapred treba obraditi informacije sa cele zemljine kugle. Podaci pristižu u Hidrometereološki centar, gde se u toku analize uključuju super kompjuteri, kaže docent na katedri za metereologiju i klimatologiju Moskovskog univerziteta Pavel Toropov.

U toku poslednjih decenija glavna metoda za izradu vremenske prognoze je modelovanje brojeva. Atmosferske pojave se opisuju specijalnim matematičkim jednačinama. One se sa svoje strane programiraju. Super kompjuteri su potrebni upravo radi rešavanja ovih jednačina.

Statistika pokazuje da se zahvaljujući korišćenju super mašina preciznost prognoze za 24 časa povećala do 95%, a za 48 sati – do 90%. Ruska mreža metereoloških posmatranja obuhvata oko 2 hiljade stacionarnih stanica. Metereolozi takođe rade na morskim brodovima i u avionima. Osim toga, atmosferske podatke beleži na stotine automatskih stanica, raspoređenih na kopnu i na moru. Važne informacije se dobijaju i s metereoloških satelita iz orbite. Pritom ne samo ruskih, već i američkih i japanskih. Sve to je neophodno kako bi se ljudima saopštila najtraženija vest – vremenska prognoza.