Predsednički kanidat u Francuskoj Nikola Djupon-Enjjan

Na predsedničkim izborima u Francuskoj čiji će prvi krug biti održan 22. aprila, Francuzi treba da načine svoj izbor od 10 kanidata. Oni su se podelili u dva jednaka ešalona. Rejtinzi poslednjih ne premašuju 3%, mada su njihove političke ambicije takođe visoke, kao i kod velikih kandidata. Nikola Djupon-Enjjan, lider stranke Ustaj Republiko dobio je podršku 1,5% birača i kako se bliže izbori njegov rejting polako ali sigurno raste. U intervjuu za Glas Rusije on je govorio o svom predizbornom programu, objasnio zašto je otišao iz stranke vlasti, i u čemu je prednost „malih“ u Francuskoj.

Kako pokazuju socijalna anketiranja, u predizbornoj kampanji Francuze najviše brinu pitanja kupovne moći, nezaposlenosti i penzija. Šta vi predlažete?

Ja predlažem da se da sloboda Francuskoj. Dok se naša zemlja bude potčinjavala Briselu, međunarodnim korporacijama i finansijskim tržištima, situacija u Francuskoj će se samo pogoršavati. Jedino rešenje je da se izađe iz evra, da se uzme vlast Briselu. Francuzi treba sami da reše kako će da žive. Ali mi ne možemo to da učinimo dk predsednik Republike ne stekne dovoljnu slobodu, koja će mu omogućiti da preduzima stroge mere usmerene na smanjenje nezaposlenosti, stvaranje nacionalnog bogatstva i smanjenje siromaštva.

U datoj fazi glavni cilj je ponovo pokrenuti ekonomsku mašineriju koja će funkcionisati na račun manje skupe valute, na račun politike protekcionizma i na račun smanjenja poreskih opterećenja. Primeri Španije, Grčke i Italije dokazuju da mere strge štednje nisu efikasne.

Evropu treba prestrojiti tako što će se okrenuti novi list. Birokrate koje sede u Briselu nije izabrao narod, oni su preuzeli sve u svoje ruke i vode Evropu u ruševine. Treba revidirati bazične principe EU. Ja se zalažem za Evropu generala De Gola, tačnije za Evropu gde postoji saradnja među narodima.

Kako ocenjujete rezultate uprave Nikole Sarkozija? Da li imate nešto zajedničko sa drugim strankama i njihovim kandidatima?

Meni se čini da nije moj posao da komentarišem prošlost. Ranije sam kritikovao njegovu težnju ka SAD i to što se njegove reči uvek razilaze sa delom. Pokušao sam da nađem zajednički jezik, na primer, sa vladajućom strankom Savez za narodni pokret. Ali ona je glasala za usvajanje Lisabonskog sporazuma i učinila je to protiv volje Francuza. 2005. godine francuski narod je rekao ne ovom evropskom ustavu, a Nikola Sarkozi, dogovorivši se sa socijalistima, glasao je za. Oni su doneli ovu odluku u parlamentu, a ne na referendumu. I ja sam bio kategorički protiv tog demarša.

Razilazimo se sa Nacionalnim Frontom Marin Le Pen u pogledima po nekim stavovima isto tako kao što imamo nešto zajedničko sa levima. U Francuskoj je formirana nova generacija političara koji shvataju da je zemlja izgubila svoju nezavisnost, postala talac predrasuda, stranih interesa. Ali sa NF imamo ozbiljna razmimoilaženja: ne želim da Francuze dele po njihovom poreklu, po religiji. Smatram, naprotiv, da je za budućnost Francuske važno objediniti naciju.

Ali ne samo za Marin Le Pen, već i za sve ostale očigledno je da treba smanjivati migraciju. Pitanje je u drugom: kako i u kojim razmerama Marin Le Pen predlaže da se postigne nulti pokazatelj. Smatram da broj imigranata treba smanjiti dvostruko, i pri tome je važno razvijati zemlje Magreba.

Kakva je uloga takozvanih malih kandidata u predsedničkoj kampanji?

Meni se ne dopada taj termin. U stvari mali su upravo veliki kandidati, koji su 30 godina na vlasti i od njih malo vajde. Siguran sam da se istorija Francuske uvek pravila rukama malih.