Evropa će se boriti protiv kriminala na Internetu

Bez koordinacije napora u borbi protiv kibernetičkog kriminala Internet će postati globalna destabilišuća snaga. Zato formiranje centra za zaštitu od kribernetičkog kriminala u Evropi može da se pozdravi, smatraju eksperti. Ipak radi rešavanja problema potrebni su napori svih država. Konretne predloge već ima Rusija, oni su formulisani u nacrtu konvencije UN.

Do kraja 2013. godine najbolji IT stručnjaci treba da se ujedine u okviru evropskog centra za borbu protiv hakera. Dalje se ne sme odugovlačiti, ističu vlasti EU. Po podacima Brisela, svake godine napadima hakera podvrgava se najmanje milion korisnika Globalne mreže. Pri tome Evropa zauzima vodeće pozicije i kao žrtva tih napada, i kao izvor. Mnogi upadi na bankarske račune i sajtove državnih struktura vrše se sa kompjutera evropskih korsnika. Dijapazon kibernetičkog kriminala je ogroman, i to više nisu prosto klasični napadi, ističe ekspert za konkurentsko izviđanje Andrej Masalovič:

Događaji od poslednje dve godine teraju nas da na drugi način gledamo na Internet. Počev od arapskog proleća, pa do akualnih događaja u Siriji, svi su videli da je veći deo događaja iniciran i dirigovan sa Interneta. Čak sami organizatori nisu očekivali da to tako funkcioniše. Osim toga, korporacije su primetile da se njihova reputacija na blogovima ruši mnogo lakše i brže nego običnim metodama crnog pi-ara. Takođe hakersko polje sada je zauezto ogromnim spektrom svemogućih prevaranata.

Hakerske pretnje stručnjaci dele u celini na tri itpa. To su pojedini ljudi ili manje grupacije koje se bave finansijskim mahinacijama, protiv njih se može efikasno boriti. Drugi tip su srednje grupacije poput Anonimusa, čije delovanje ima uglavnom karakter ekzibicije. Na primer, pretnja da će oboriti svetski Internet kao odgovor na „antipriatske“ zakone SAD. Treći vid su hakeri kibernetički teroristi. Sada je to jedna od glavnih pretnji po svetsku bezbednost, smatra ekspert Alkesandar Vlasov.

To su konspirativne organizacije koje mogu da se mešaju u rad energetskih sistema, u upravljanje vodovodom, što može da izazove kolaps. A ako se na primer ošteti sistem upravljanja branama u Holandiji, tamo pola zemlje može da odnese voda.

Do sada se borba protiv hakerskih pretnji vodila na nacionalnom ili bilateralnom nivou. Eksperti govore o desetinama inicijativa i centrima koordinacije u specijalnim službama raznih zemalja, između ostalog u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Dva programa za borbu protiv hakerskih dejstava već su usvojena u NATO-u. Brisel je za sada prolazio samo sa direktivama, makar i korisnim. Sada će plan formiranja novog odeljenja u okviru Evropola razmotriti 27 zemalja članica EU. U novom resoru sa godišnjim budžetom od skoro tri i po miliona evra radiće 55 stručnjaka.

Stručnjaci optimistički ocenjuju potencijal nove specijalne službe, mada ukazuju: danas je neophodno delovati na globalnom nivou. Ovo između ostalog stoji u nacrtu konvencije UN koji je predložila Rusija. Dokument koji je pripremilo MIP i SB Rusije predlaže borbu protiv kibernetičkog kriminala na onovu nedeljive bezbednosti, objašnjava Andrej Masalovič:

Meni se dopada aktivnost Rusije u tom pravcu, počeli su da se pojavljuju jasni ciljevi i uputstva, jasni opisi opasnosti i jasno poimanje plana suprotstvljanja. Tačnije vrlo brzo se krećemo u ispravnom pravcu.

Da dodamo da po podacima Brisela, sada u Mreži ima više od 150 hiljada kompjuterskih virusa. A gubici evropskog biznisa od kibernetičkih napada svake godine premašuju 300 milijardi evra.