Vremeplov za artefakte

Novosibirski naučnici napravili su prvi uređaj u Rusiji koji omogućava da se sa visokom preciznošću odredi starost bilo kojih materijala koji sadrže ugljenik. U čitavom svetu takvih akceleratora mas-spektrometara je nekoliko, pri tome potreba za njima je ogromna. Koriste se u nauci, ekologiji, medicini i sportu. Konstruisanjem sibirskog spektrometra omogućiće mu ne samo da ravnopravno konkuriše sa najpoznatijim laboratorijama u Nemačkoj, SAD i Japanu, već i da ih prevaziđe.

Jedini u Rusiji akcelerator mas-spetrometar proradio je u Novosibirskom akademskom gradu. Za „vremeplov“ ovde su napravili Centar kolektivnog korišćenja. On je dobio naziv Geohronologija kenozoika. Složeni naziv za Glas Rusije protumačio je izvrši direktor centra, doktor istorijskih nauka Vasilij Zenjin.

Geo – zemlja, hronologija – hronos – vreme, kenozoik  je poslednja geološka epoha u kojoj sad živimo.

Autori uređaja, naučnici Instituta za nuklearnu fiziku Budker interno ga nazivaju „leptir“. Većina zapadnih uređaja je horizontalna, ruski ima vertikalnu konstrukciju i složenije tehničko rešenje. Između ostalog, u stranim uređajima koriste se poluprovodnički detektori sa radnim vekom od oko godinu dana, u novosibirskom uređaju oni su dugotrajniji. Pri tome ukupna cena uređaja je mnogo niža od stranih analoga.

Akcelerator mas-spektrometar koristi savremeni superosetljivi metod izotopske analize. On pruža mogućnost da se odredi starost drevnih predmeta sa maksimalnom preciznošću, proširivši dijapazon određivanja starosti do 70 000 godina. Pri tome uređaju je za istraživanje potrebna minimalna količina polaznog materijala, nastavlja Vasilij Zenjin.

Tradicionalni radiougljenični metod koji se nekoliko decenija razvijao kod nas i u inostranstvu, takozvani benzolni metod određivanja starosti, zahtevao je, na primer, oko jedne čaše drvenog ugljena. Na arheološkim objektima takvi obimi se nalaze krajnje retko. U našem slučaju kako bi se odredila starost dovoljna je, recimo, kafena kašičica.

Spektrometri pružaju mogućnost da se odredi starost čak jedinstvenih eksponata i artefakta. Svojevremeno za određivanje starosti čuvene Torinske plaštanice u koju je po predanju bilo uvijeno telo Isusa Hrista za vreme sahrane, bilo je potrebno svega 150 miligrama tkanine. Istraživači u tri laboratorije SAD i Evrope nisu potvrdili njenu očekivanu starost od oko dve hiljade godina. Ispostavilo se da je tkanina bila izrađena pre svega 7 vekova.