O situaciji u Maliju

O situaciji u Republici Mali naš dopisnik Igor Jazon govori putem telefona sa vanrednim i opunomoćenim ambasadorom RF u toj zemlji Aleksejem Dumjanom.

Danas se vlast predaje u skladu sa okvirnim sporazumom od 6. aprila ove godine. Juče je bila usvojena formalna odluka Ustavnog suda Malija, koja je konstatovala prenos funkcija privremenog  izvršioca funkcija predsednika zemlje predsedniku Nacionalne skupštine Dionkunda Traoreu. Sutra će on stupiti na dužnost tokom zvanične  ceremonije, za koju je pozvan diplomatski kor. Tamo će on izneti odredbe svog programa. Međutim, sada je već jasno, kako je odraženo i u okvirnom sporazumu da uzimajući u obzir vanrednu situaciьou u zemlji, gde je dve trećine teritorije okupirano, izbori neće  biti održani  u roku koji predviđa ustav. Zato će se paralelno voditi rad za regulisanje krize na severu, i formiranje konsenzusne vlade nacionalnog jedinstva. Teško je reći kako će se voditi rad na regulisanju severne krize. Postoje dva puta – pregovorni i vojni. Svakako, bolji je mirovni put. Hoće li on biti produktivan uzimajući u obzir jednostrano proglašenje od strane Nacionalnog pokreta za oslobođenje Azavad svoje nezavisne države, niko  se ne usuđuje prognozirati.

Može li da se pretpostavi da su pučisti, koji su izvršili državni udar u Maliju, spremni da se vrate u kasarne?

Spremni su, ali kako se kaže u takvim slučajima, ne žuri im se, - odgovara Dumjan, - zato se ne zna, kada će se oni vratiti u kasarne i baviti  svojim  poslom. Postoje nesuglasice i u okvirnom sporazumu. Tamo ne piše striktno, kada počinje prelazni period – od momenta predaje vlasti privremenom predsedniku  ili   posle 40 dana, koje ustav pruža za izbore. Lider pučista – kapetan Amadu Sanogo je izjavio da prema njegovom shvatanju – samo posle 40 dana, zato oni računau da će još ostati na vlasti. U svakom slučaju, međunarodna zajednica, uključujući i Rusiju,  dosta jasno je iznela svoj stav i stavila na znanje pučistima – što brže oni vrate zemlju   ustavnom redu, to je bolje za sve i za njih same.

Da se vratimo situaciji na severu Malija. Da li je reč o humanitarnoj katastrofi?

Upravo tako, - tvrdi ruski ambasador. Tamo ima jedno 200 hiljada izbeglica u severnim i graničnim rejonima, između ostalih i u susednim zemljama. Tamo praktično nema pristupa, jer je sve blokirano, situaciju  na toj teritoriji kontrolišu različite grupe, koje ne sarađuju jedna s drugom. Zato međunarodne strukture, koje se bave humanitarnom pomoću, ne mogu tamo dospeti. Svakako, to je katastrofalna situacia. Inače, u tom regionu vlada panika, haos, pljačke i nasilje, neko već uspostavlja šarijat i traži od žena  da pokriju lica, nose marame.

O današnjoj situaciji u Maliju pričao je putem telefona vanredni i opunomoćeni ambasador RF u toj zemlji Aleksej Dumjan.