U Rusiji izučavaju makedonsku kulturu

Posle raspada SSSR i Jugoslavije i pojave na karti novih posebnih država javila se potreba uspostavljanja odnosa među novim nezavisnim državama. U mnogome tome pomaže Makedonski kulturni centar stvoren 2010. godine na bazi Moskovskog doma nacionalnosti. Shvatiti makedonsku kulturu pomažu ruski slavisti - makedonisti i profesorka katedre slovenske filologije MGU, zamenik predsednika Makedonskog kulturnog centra Ala Šešken.

U čemu se sastoji naš zadatak? Da vaspitamo mladu smenu. Ako bude smene, biće i veze sa zemljom, imaće ko da održava odnose. Zato i radimo. I mislim da neću pogrešiti ako kažem da u Makedonskom kulturnom centru rade ljudi za koje je makedonska kultura postala deo života. Mislim da se zahvaljujući tome i razvija naša saradnja.

Razume se da je kultura naroda široka tema. I ona ipak počinje izučavanjem jezika. Naša sagovornica Ala Šešken je rekla kako se to odvija u makedonskom kulturnom centru.

Prošle jeseni smo imali konkurs najboljeg prevoda makedonske poezije. U tome nam pomaže internet, koji sad spaja jače nego bilo šta drugo. Ne može svako da doputuje u Moskvu i da svrati u naš Dom nacionalnosti. Čak i moskovljanima je teško da se okupe. Makedonski jezik se kod nas ne predaje samo u Moskvi i Peterburgu, već i u drugim gradovima Rusije. Na primer, u univerzitetu Perma. U mnogome ti počeci su podržani našim diplomcima, bivšim studentima slovenske filologije MGU. Jedna od njih je sada saradnica Ruske Akademije Nauka. Makedonski jezik se predaje i u Voronježu. Znate, mi moskovljani često zanemarujemo provinciju, a upravo u provinciji se rodila ruska kultura.

Od pedagogije prelazimo na naučni rad. I u toj oblasti je Makedonski kulturni centar ostvario dostignuća. Ala Šešken priča:

Počnimo od toga da svake godine makedonska strana održava seminare koji nam daju mogućnost da se upoznamo sa vodećim naučnicima Makedonije. To su i istoričari, istoričari umetnosti, lingvisti, istoričari književnosti, stručnjaci u oblasti folklora i etnografije. Naši studenti će učestvovati u rusko-makedonskoj konferenciji, koja će se održati ovog leta u junu. U centru pažnju će biti pitanja makedonskog jezika, literature i kulture.

Poslednja slična konferencija je održana pre tri godine u MGU. Tada je na njoj učestvovalo oko 20 naših kolega iz Makedonije. Objektivno govoreći, mi, stručnjaci širokog profila, ne možemo da dozvolimo sebi da se bavimo uskom problematikom. Mi postavljamo sebi globalne zadatke da bi se orijentisali u širokom spektru problema. Na primer, nedavno je u našem univerzitetu održana konferencija „Slovenski jezici i književnosti u savremenom svetu“. Neki od izveštaja su bili posvećeni makedonskoj problematici. I to je veoma važno, zato što mi utičemo na procese koje možemo nazvati zajedničkim, i istovremeno pokazuju u čemu je nacionalno obeležje, rekla je profesor katedre slovenske filologije MGU, saradnica Makedonskog kulturnog centra u Moskvi Ala Šešken.