NATO: novi oblik saradnje i stare predrasude

Sastnak NATO koji je počeo 18. aprila u Briselu, na nivou ministara inostranih dela i odbrane, biće odlučujuća tačka na putu ka glavnom događaju Severnoatlantske alijanse tekuće godine- majskom samitu u Čikagu. Ovaj sastanak se odigrava u vreme koje nije jednostavno za zapadnu vojno-političku alijansu. Narastajući problemi u Avganistanu, pogoršane geopolitičke okolnosti na Bližem i Srednjem Istoku, nespremnost evropskih zemalja da na sebe uzmu dopusnko breme podrške vojnim operacijama, traže od rukovodstva NATO operativnu reakciju. U ovakvoj situaciji, bila bi logična bliža saradnja sa Rusijom. Tome, međutim, pre svega smeta problem ozloglašene američke protivraketne odbrane. Dakle, šta su trenutne perspektive za razvoj odnosa između Rusije i NATO: Napredak ili neuspeh? Na ovo pitanje je pokušao da odgovori  naš kolumnista Petar Iskenderov.

Na rečima, lideri bloka izražavaju svoju spremnost ka dijalogu. Međutim, u praksi, usaglasiti pristupe za sad je uspelo samo u slučaju Avganistana, a u Libiji i na Kosovu- za  svoju delatnost NATO ne može da dobije odobrenje Rusije.

Nesaglasnost među konstruktivnim izjavama i stvarnim delima, karakterističan je i za pozociju NATO u vezi sa problemom PRO. Rukovodstvo SAD i Severnoatlantske alijanse uporno uveravaju rusku stranu, da sistem PRO nikako ne ugrožava strateški potencijal Rusije. Ali, pri tome, već nekoliko godina, oni kategorički odbijaju da ovu činjenicu i potpišu na papiru- u obliku jasnog  bilateralnog ugovora. Danas, verovatnoća  postizanja ovog ugovora nije velika- rekao je za „Glas Rusije“ direktor ruskog Centra društveno-političkih istraživanja Vladimir Jevsejev:

„Pretpostavljam da u ovoj situaciji Zapad neće  dati Rusiji pravne garancije u vezi sa protivraketnom odbranom, na čemu Rusija insistira. Sa tim u vezi, a imajući u vidu ovu složenu situaciju, Rusiji predstoji da započne stvaranje sopstvene nacionalne PRO. Naravno, dostavljanje pismenih garancija o neusmerenosti američkog sistema protiv Rusije, dovelo bi do nalaženja čitavog niza rešenja. Ali, sad računati na to, ne vredi. Umesto toga, može se očekivati dostiznje kompromisnih dogovora u nizu tehničkih pitanja- takvih, kao čto je osiguravanje delatnosti zajdničkih centara razmene informacija: kompjutersko-virtuelnih, ali i sa prisustvom oficira sa obe strane.“

Međutim, nova strateška koncepcija bloka, takozvana „pametna odbrana“ (Smart Defense), ima zadatak osiguravanje „energetske bezbednosti“. A ovakva formulacija već faktički limitira vojno mešanje u svakom regionu sveta, pa čak i u onom- bar delimično bogatom energoresursima, a u duhu tradicije „hladnog rata“ i blokovske podele sveta. Eto tako izgleda kod NATO novi oblik sa starim predrasudama.