Oslabljena Evropa vuče nazad svetsku ekonomiju

Samo što se u Berlinu završila četvorodnevna ekonomska konferencija. Veliki umovi planete- ukupno 300 bankara, naučnika, politikologa, polemisali su o putevima izlaza iz evropske krize. Poznati ekonomisti kao što su amerikanci Džozef Štiglic i Džordž Soroš, evropljani Jorg Asmusen i Peter Bofering ubeđivali su političare o tome da je ideja totalne štednje potpuno loša. Cilj je, po Štiglicu, sasvim drugi:  blagostanje društva, a ne visoki BDP.

Svoje mišljenje je za „Glas Rusije“ izneo i Hans-Hening Šreder, rukovodilac ekspertne grupe nemačkog Instituta međunrodne politike i bezbednosti. Tokom 60-ih i 70-ih godina Nemačka se pridržavala kejnzijanske politike - tojest postojanje državnih investicija sa ciljem jačanja ekonomije. 90-ih, kada su „pobedili čikaški momci“- monetaristi, preovladao je drugi pravac: smanjenje budžetnih troškova- što usporava tempo rasta ekonomije i izaziva recesiju. Takva je bila politka MMF-a sa jednoznačno negativnim posledicama za zemlje u razvoju.

„EU se zarad prevazilaženja krize namenski koncentrisala na politiku smanjenja troškova. Ali i u Nemačkoj se čuju glasovi, da takva politika, na primer, u Grčkoj i Španiji gde štede preko svake mere, samo vodi gušenju podsticanja rasta. Pri tome, svaka od tih država, na različite načine je vezana sa svetskim finansijskim tržištima. I politika rasta može i da ne dovede do željenih rezultata, obzirom koliko je neizvestan tok novca. Sa druge strane, savršeno je jsano, da politika smanjenja troškova guši rast. Drugo je pitanje: da li Evropa ima rezerve za takvu politiku rasta? Mislim, da države slične Grčkoj, Španiji, delimično Italiji jedva imaju ikakve rezerve i nastavak stagnacije nanosi štetu njihovom ekonomskom rastu.“

Izveštaj MMF-a sadrži i pohvalu liderima EU za stvaranje sistema zaštite (Brandmauer) u slučaju novih finansijskih potresa. „Zlatna kiša“ koja je zasula evropske banke iz oblaka Evropske Centralne Banke, imala je efekat kratkoročnog sredstva protiv bolova. Tim pre što su primaoci bili kreditne institucije upravo onih zemalja odakle je kriza i počela.