Šume umesto lednika

Umesto lednika u planinama Altaja uskoro će se pojaviti šume, smatraju naučnici. Zbog klimatskih promena ledeni masivi tamo se naglo smanjuju. U poslednjih 40 godina istopilo se 77 lednika. Takva tendencija, smatraju stručnjaci Altajskog državnog univerziteta, zadržaće se i naredne decenije.

Lednici Altaja su počeli da se tope još sredinom 19. veka i za to vreme su odstupili na kilometar i po – dva. Godišnje nestaje oko 10-15 metara leda, rekao je za Glas Rusije docent geografskog fakulteta Altajskog državnog univerziteta Oleg Ostanjin.

To se odnosi i na najveće doline i lednike. Ipak u poslednje vreme lednici počinju da se tope brže. Na primer, 2008. godine lednik Sofijski se topio brzinom od 40 metara godišnje. To je prilično veliko.

Po mišljenju naučnika, uzrok odstupanja lednika se krije u globalnom zagrevanju. Prosečna temperatura na Altaju je sočila za sto godina na jedan i po stepen. Pri tome ističe se uvećanje dinamike ovog procesa. Po prognozama, tokom narednih deset godina topljenje lednika će se dešavati brže nego sada. Do čega to može da dovede? U prvom redu to će uticati na stanje reka, objašnjava Oleg Ostanjin.

To može da se odrazi na razvoj poljoprivrede, zato što su poljoprivredne teritorije vezane za vodne arterije. A udeo lednika je okosnica za dati region. Veliki udeo ima snežni pokrivač, voda od otapanja, padvine, ali osnova reka, posebno planinskih, jesu lednici.

Podaci klimatologa svedoče da u poslednjih 150 godina na Zemlji postaje toplije. A pre toga je bilo zabeleženo, naprotiv, zahlađenje. Slična klimatska vrteška karakteristična je za prirodu, ističe naučnik. Na primer, od 7. do 12. veka desilo se čak jače zagrevnje nego sada. Ipak u aktualnim uslovima na prirodna kolebanja temperature nadovezuje se ljudski faktor – antropogeni uticaj civilizacije. Zato nauka pažljivo prati brzinu topljenja lednika. Ovaj rpoces ima ne samo minuse, već i pluseve, govori Oleg Ostanjin.

Kako se budu povlačili lednici, gornja granica šume će se takođe promeniti. Šumski masivi postepeno idu za lednicima. Znači, udeo šumskih masiva će se uvećavati.

Kako će teći opšti proces naučnici za sada nisu spremni da prognoziraju. Između ostalog, slične pojave treba stalno posmatrati, uvereni su oni. Jer zna se da je u živom svetu sve povezano: promene jednog faktora neizbežno se odražavaju na sve ostale.